Operacija Bljesak - vojno-redarstvena akcija Hrvatske vojske i specijalne policije RH.
Započela je 1.svibnja 1995.,kada su hrvatske vojne i redarstvene snage munjevitom akcijom oslobodile okupirana područja zapadne Slavonije.
U samo 31 sat oslobođeno je oko 500 četvornih kilometara teritorija koje je zaposjeo srpski agresor i uspostavljen je nadzor nad autocestom Zagreb-Lipovac.
Akcija Bljesak bila je u vojnom smislu nastavak uspješne vojne operacije "Otkos 10" iz prosinca 1991.kada je oslobođen veći dio zapadne Slavonije.
Potpuno oslobađanje zapadne Slavonije u zimu 1991.spriječilo je potpisivanje Sarajevskog sporazuma i dolazak mirovnih snaga UN-a.

Operacija je počela 1. svibnja 1995. ujutro u 5:30,napadom HV-a na južni i središnji dio zapadnoslavonske enklave RSK snagama sastavljenim od dijelova četiri profesionalne brigade te niza specijalnih,pričuvnih,domobranskih i policijskih postrojbi.
U akciji je sudjelovalo oko 7200 hrvatskih vojnika i policajaca.
Oslobađajući zapadnu Slavoniju,poginula su 42 pripadnika Hrvatske vojske i policije,a 162 su ranjena.

Napad je izveden na nekoliko smjerova:sa zapada od Novske prema Okučanima s pomoćnim krakom na jug prema Jasenovcu,a s istoka od Nove Gradiške, akođer prema Okučanima,s pomoćnim krakom prema Staroj Gradiški.
Nastupima prema Okučanima, koji su išli autocestom odnosno paralelno s njom,nastojala se presjeći enklava i rasjeći te potom razbiti glavne snage neprijatelja,do su pomoćne snage imale zadaću da izbijanjem na Savu kod Jasenovca i Stare Gradiške spriječe eventualnu intervenciju VRS te zaposjednu državnu granicu.

U Okučanima je sve spremno za sutrašnju manifestaciju...
Doći će i Mesić,Sanader,Kosorka i mnogi drugi političari,koji će u 10 h položiti vijence ispred spomenika branitelja u središnjem parku Okučana.
Nakon toga slijedi misa za sve poginule i ranjene branitelje,a nakon toga je ručak.
Oko 13,14 h,na igralištu "NK Psunj Sokol" će biti neke akrobacije naših vojnika i ostalih...
Gledatelji će moći vidjeti i nekoliko vojnih kamiona,tenkova i nekih oružja.
Koliko sam čula,skakat će padobranom iz helikoptera,kao što je bilo i za jubilarnu 10. obljetnicu,ali vjerujem da će nam još toga pripremiti.
U poslijepodnevnim satima bit će održane sportske igre,a u 22h je veličanstveni vatromet koji traje 5,6 min.
Eto,tko može doći u Okučane,neka dođe,vjerujem da mu neće biti dosadno,hehe...

Pozdrav svima...

12.4.2008.,subota…
Ustajem negdje oko 9 sati,pripremam se za dan kojeg sam toliko dugo čekala,i onda je napokon došao…
Naravno,riječ je o koncertu Marka Perkovića Thompsona…
Nisam razmišljala ni o čemu drugom,samo o večeri koja će uslijediti…
Toliko sam se veselila tome,i onda shvatim,san postao stvarnost…
U prošlom postu sam rekla da idemo ja i tata,da bi se taj dan sve preokrenulo…i mama ide s nama…
Par dana prije ulovila ju je prehlada i iako je htjela ići,nije mogla…
Dan prije koncerta već se osjećala bolje,al je govorila da neće ići…
U tu subotu bilo joj je još bolje,i onda samo tata i ja skovali plan da je nagovorimo da ide s nama…
I ja njoj stalno:“Mama,ajde s nama na koncert,pokajat ćeš se sigurno što nisi bila,razmisli,mogu još javit frendici da ponese još jednu kartu…“
Malo po malo,vidim ja da ona popušta da bi onda rekla da ide…
Baš sam bila sretna što idemo sve troje,još da je i brat htio,al on je radio,tak da nije ni mogao…
Ja javim frendici da ponese još jednu kartu i sve ok…nema problema…
Negdje oko 13.30,šalje meni poruku moj prijatelj Domagoj,znan blogerima kao Domoa,da će negdje oko 14 h,možda malo kasnije početi nagradna igra na radiu Nova Gradiška…
Dijeli se 5 ulaznica za koncert,ako se točno odgovori na neka pitanja…
Ja kažem mami da zove,možda pogodi i dobije ulaznicu…kao što je i u Okučanima dobila…ima sreće,hehe…
Pitanja su bila vezana za novo Prima pivo,trebalo se odgovoriti na neka pitanju o njemu,a zadnja 2 pitanja su bila o Thompsonu…
Mama stalno zvala,al nikako,ne može dobit vezu,nema šanse…
Postavlja ta žena na radiu peto pitanje,koje je glasilo:“Nabrojite bar 2,3 albuma Thompsona"…
Vidim ja,mama spustila slušalicu,rekla,gotovo je,nema šanse…
Ja stalno,pa de probaj,možda hoće bit,pa ajde,pa ajde...
Da bi ona opet nazvala i gle čuda,dobila vezu…
Ova njoj opet postavi to pitanje,a ja sa strane sjedim i govorim joj albume:“Moli mala,E,moj narode,Bilo jednom u Hrvatskoj,Vjetar s Dinare…“Kaže ova sa radia:“O pa to je i više nego dovoljno,gospođo Matić,ulaznica vas čeka u Corner Pubu…“
Kad je poklopila,nisam mogla vjerovati,toliko sam bila sretna što ćemo ići sve troje...i da je nisam nagovarala da opet pokuša zvat,ne bi dobila sigurno…
I tako,ja odmah javim frendici da otkaže kartu,nema problema i sve super…
Negdje oko 19.20,počeli smo se spremati za koncert,samo sam čekala da sjednem u auto i da krenemo…
Kad smo došli tamo,uputili smo se odmah u dvoranu,puštalo se već oko 20 h,iako je počinjalo u 21h...
Ušli mi,ja onako šetam gore,vidim polako se puni,tribine poluprazne,dolje ispred pozornice također,kad vidim da mi netko odozdo maše,ja gledam tko je,kad onda shvatim da mi je to frend,i ja samo kažem starcima da idem dolje…
Prije toga odem na WC,da se isprazni mjehur,hehe....i onda siđem dolje,odmah uz samu ogradu…
Pozdravim se s njim i još jednim koga znam,i tak mi se zapričali…Ja pogledam na sat,nije još ni 20.30 h,ajoj,mislim si,kako sad sporo prolazi…
Onda dođe Domagoj do mene,pozdravimo se,on se opet vrati kod svoje ekipe..i tak…
Točno u 21 h,počinje onaj popularni uvod za koncert…
Publika je tada jednostavno podivljala,svi smo skakali i vrištali,a kad se Marko popeo na pozornicu,dobio je gromoglasan pljesak…
Počeo je koncert pjesmom „Početak“,a mi smo svaki stih pjevali s njim…
Da ne pišem sad po redu koje su pjesme išle,znam samo da sam negdje na polovici koncerta skoro počela plakat jer nisam više imala glasa,još vrućina…a tek pola koncerta…
Mislim si,šta će tek biti do kraja…
Kad je počeo Čavoglave,dvorana se tresla,svi smo pjevali u jedan glas,ponosni i sretni…
Pred kraj koncerta,kad su ostale još dvije pjesme da otpjeva,svećenik i neke cure iz župe dijelili su mu darove,zahvalili što je došao u Novu Gradišku,što je dao doprinos za izgradnju crkve i što je jednim riječima,on sam prihvatio taj poziv…
Za sam kraj je otpjevao pjesme „Diva Grabovčeva“ i „Dan dolazi“…
Potom je krenuo pozdravljati publiku,a pošto sam ja stajala do ograde,došao je do te moje strane na kojoj sam bila,pružila sam ruku,al nikako nisam mogla dokučiti Marka…
Da bih iz drugog pokušaja dala sve od sebe,toliko se istegnula i napokon mu pružim ruku…
Toliko sam bila izvan sebe…ne mogu opisat…
Bio je to stvarno nezaboravan koncert kojeg će Nova Gradiška dugo pamtiti…
Kad je završilo sve,ja sam otišla do svojih staraca,a nekoliko ih je ostalo da se mogu slikati s njim,uzeti autogram i tak…
Nažalost,ja sam morala ići,a i sama sam bila toliko iscrpljena,da ne vjerujem ni da bih mogla dočekati da možemo k njemu…
Ali imam nekoliko slika ovako što sam slikala na koncertu,opet su malo slabije vidljivosti,nikako nisam imala mirnu ruku,a ako sam i imala,netko bi me gurnuo i ode sve k vragu…
Uglavnom,vidi se da je on na slikama,hehe…
I eto,ovaj post je stvarno predugačak,al htjela sam reći sve u detalje,jer ipak je o Marku riječ…
Zaboravih reći,napokon sam postala forumašica Thompson.hr,nije mi dugo trebalo da se registriram…hehe…
Za kraj,evo malo slika…
Toliko od mene…

Pozdrav svima…
ZA DOM SPREMNI!
I da,poseban pozdrav za Editu,Tatjanu,Domagoja,Daria i forumaša Brunu,iako ga ne znam osobno,al je čovjek bio na koncertu,pa tak da...hehe...

















Žao mi je samo što ova slika nije uspjela naj naj,al nema veze,bit će još prilika....

Pozdrav...

Ej ljudi,pa di ste vi meni?
Kako ste mi falili,ne mogu opisat...
Ne mogu ja sebe natjerat da napišem post,hehe...
Ajoj,odakle da krenem,kad ima toliko toga...ne znam ni sama...
Al ajd,nekako ću valjda...
U prošlom postu sam rekla da idem na atletiku,bacam kuglu...
E pa,išla sam,tj. prije mjesec dana sam išla i bila sam 5 od 10,rezultat 7.74 m,nije nešto,al ja sam zadovoljna,s tim da sam tek 2 puta u životu bacala kuglu...hehe...
Škola:savršeno,sve mi odlično ide,ocjene fenomenalne,šta reći...
Ljudi moji,ja se sad tresem dok ovo pišem,al ne od zime,bolesti il nečeg drugog,nego zato što ja idem 12.4.,godine gospodnje 2008,s početkom u 21h na dobrotvorni koncert MARKA PERKOVIĆA THOMPSONA u Novu Gradišku...
Još uvijek ne mogu doći k sebi...
Toliko suza i tuge,napokon je preraslo u sreću...
Još otkad sam čula da će doći,rekla sam sebi:"Idem!"
Moji frendovi isto tako,svi će oni ići,a na kraju nitko...
Danima sam molila bilo koga da ide sa mnom,ali ne,nitko sad ne želi ići,ne može il bi radije išao općenito van nego na koncert,bla bla...
E pa hvala vam svima,stvarno ste super frendovi...
No već sam se bila pomirila s tim da neću ići,a imala sam i prijevoz i gore i nazad,tata bi došao po mene,al jedino još nisam imala s kim biti za vrijeme koncerta...
Onda mi kažu starci da je rođak pitao jel bi ja išla,da idem s njim kao,ja normalno pristala,a da bi jučer saznala da je i on odustao,kao kašljuca,šmrca a znam da bi radije išao na cajke nego na Thompsona...
Ja poludila,samo sam otišla u sobu,počela plakat i bila sam ljuta na cijeli svijet...
Onda tata dođe u sobu i kaže da dođem u boravak,pa ćemo odlučit kako bih išla...
Ja otišla,kaže meni tata:"Ići ću ja s tobom!"
Prvo nisam htjela tako,jer bi ispalo da ide sa mnom iz sažaljenja,a onda kad je rekao da nije zbog toga nego da bi i on htio ići,onda sam pristala i tako sam ga zagrlila,skoro sam počela opet plakat...
Nisam jednostavno mogla vjerovat...
A mama neće ići,jer ju je uhvatila prehlada,pa će ona ostat kod kuće iako bi i ona htjela ići..al kad je tako sad ispalo...jbg...al zna ona već kak je na njegovom koncertu,hehe...
Sutra pišem 1.dio nacionalnih ispita,tj. esej iz hrvatskog,trebam na osnovu nekog teksta,ulomka,stiha,nemam pojma,napisat 600-800 riječi,ma ne pada mi na pamet,tak mi svejedno oću proć il ne...a onda u petak odmah pišem isto to iz njemačkog,al 80-100 riječi,to ću valjda nekak uspjet,al boli me briga i za to...hehe...
Samo čekam da to prođe...

Eto,toliko od mene...
Kako god da je ovo ispalo...

Do sljedećeg posta,bye

Uh,evo prošlo je skoro mjesec dana od mog zadnjeg posta...
Pa ja ne znam šta je meni,zašto ne mogu pisati češće?
Al dobro ajd,tak je kak je...
Kod mene se dosta toga događalo u posljednjih nekoliko dana....
Dobro,škola,to svi moramo...ali zasad je s njom sve odlično,nemam problema...
Onda prije možda 2 i pol tjedna,saznam da je Thompson bio u Novoj Gradišci,mjestu udaljenom od mene 15-ak km...
Došao je tamo kako bi se dogovorio za svoj koncert koji će se održati povodom izgradnje crkve tamo negdje,pa će sav novac od ulaznica ići u dobrotvorne svrhe,tak da ne očekujem da će karta biti baš jeftina,tim bolje,nek bude skuplja,kad znam da je to za crkvu...
Koncert će biti pretkraj 4 mj.,ne mogu dočekat,joooooooj....
Bit će ludnica,uf...
Zatim sam sad u ponedjeljak imala rukometnu županijsku tekmu kod nas u školi...
Bila sam ljuta što me profa nije stavio na lijevo krilo,pošto igram tu poziciju,nego sam igrala i pivota i desno krilo...
A kud me na desno stavi,nisam nikako mogla dati gol s te strane...
Al nekako sam uspjela i dala sam...
Prvu tekmu smo izgubile od Petrinje,ne znam koliko je bilo razlike,a Sisak smo skoro dobili,jer smo cijelo vrijeme vodile,a onda negdje 2 min. prije kraja,njihov se golman razbranio,a one nama dale 3 gola,tak da je bilo 3 razlike na kraju...
Baš mi je bilo krivo...
Zbog toga sad trpim užasne bolove i upale mišića po cijelom tijelu,od jučer ne mogu hodat normalno,ne mogu spavat,ništa...
Jer pošto ne moram na treninge,dolazim samo na tekme,pa sam bez pripreme išla na tekmu,i dogodilo se šta se moralo dogodit...
Mislim da mi je baš sve jedan mišić upaljen,uf...boooolllliiiii meeeee!!!!!!
Jučer mi je bio i roditeljski,al sve je prošlo OK,uglavnom se raspravljalo o nacionalnim ispitima i problemima u razredu...
Sutra me opet nema u školi,idem na atletiku u Kutinu,hehe...
Bacam kuglu,iako sam strogo naglasila da hoću trčat bilo šta,al eto,ipak su me za kuglu odredili,i mene i moju frendicu...
Baš će nam biti super,samo molim Boga da mi bol malo popusti u nogama i u ruci...
I tak...
Još par dana do Uskršnjih praznika i bar malo odmora od škole...
Onda moram radit punom parom...
Al i to će proći...
Počelo suđenje našim generalima,pratila sam malo,al ne mogu ja to gledat,previše me živcira...
Optužba ova,optužba ona...
Valjda će sve bit OK...

Eto,ja vas lijepo pozdravljam do slijedećeg posta,uživajte mi...
Bye

Bok svima,evo mene opet...
Nisam znala koji naslov stavit,pa evo pošto slušam ovu Thompsonovu pjesmu,neka bude to...
Eto,puklo me nešto,pa rekoh da napišem post....
Mnogima se nisam javljala ovih dana ni ostavljala koment jer jednostavno nemam vremena,ovaj tjedan sam imala puno testova,na sreću sve sam napisala za 5,sati učenja na kraju su se isplatili...
Idući tjedan mi je također organiziran,sve sam si pripremila,i usmene i testove...
Jedino što sad stvarno imam za učit da boli glava je probna državna matura koju pišem sada u 3.r,iz sve 3 god.,a rečeno nam je još u 1.r. da smo zadnja generacija koja to neće imati,i normalno prodaš knjige,baciš bilježnice,a onda oni tebi jave prije 2 tjedna da pišeš sve 3 god.,pa gdje to ima...
Ja ću poludit,ne znam kako ću to sve uskladit,sve ponovo ponavljat...ajoj...
Pišemo hrvatski,matematiku i strani jezik,tj,ja njemački imam...
Al valjda ću nekak proći,to mi zapravo ni na što ne utječe,nego se eto provjerava koliko znamo...
Prošlo i Valentinovo,nisam ništa dobila niti sam očekivala od koga,nemam vremena za bilo što,a kamoli još za dečka...nažalost...
Ali ima jedan novi koji mi je zapeo za oko,al neću još ništa govorit o tome,dok ne vidim šta će biti...hehe,sve u svoje vrijeme...
I tak...inače ništa posebno novo...
Korizma traje,nisam se ničeg odrekla,jer nemam stvarno čega,nemam poroka što mi je iznimno drago,jedino se suzdržavam od psovanja,nastojit ću koliko toliko smanjit,iako to nisu neke velike psovke,ne daj Bože,nego ono onak kad mi izleti nešto malo...hehe...
Eto,to je to...probat ću i postove češće pisat,al ništa ne obećajem...

Pozdravljam vas sve i uživajte mi....

Evo i mene napokon da napišem neki post...
Stvarno sam postala lijena,ne da mi se uopće pisat...
Al eto,pošto mi je jučer bila godina dana otkad sam napravila blog,a nisam ga napisala sinoć jer sam bila preumorna,onda ga pišem danas...hehe...
Zar je već prošla 1 god.?Pa nemoguće,prebrzo je...
A eto,godine prolaze...
Sad da malo kažem kak je kod mene,šta radim...bla bla bla...
Pa eto,kod mene je sve u najboljem redu,ja sam super,škola odlično,sve mi lijepo ide po planu...
Još kad je bilo EP u rukometu,onda sam bila stvarno malo pukla,luda,gubila živce,nervoza...nema šta nije bilo...
Al,ne mogu vjerovat da nisam napisala nijedan post dok je trajalo EP ,zbog tog se jedino grizem...
Ipak mi je to skoro najdraži sport i živim za njega,a da nisam našim rukometašima ni podršku dala,al znaju oni da smo mi svi uz njih...
Jedino što sam također jako razočarana je upravo to što smo osvojili srebro,a da naši Hrvati nisu bili zadovoljni...
To me baš pogodilo,nemaju oni pojma kak je igrat s ozljedama i boli...Kad dožive to,nek se jave...
Ozljede koje te mogu stajat skoro cijele karijere,a oni opet ponosno ustaju i ubijaju se za našu Hrvatsku...
Ono što su oni napravili,to je nezaboravno...
Trebamo im se zahvalit na svemu,odat im priznanje...
Vjerujem u njih i vjerujem u NAŠU zlatnu Olimpijsku i slijedeću Svjetsku medalju!!!!!!!
Eto pošto nisam imala priliku dati svoje mišljenje o tome,sad sam ga rekla...

U ovih godinu dana pisanja bloga,mnogo vas me posjetilo i ostavilo komentar...
Ali samo ću neke najvjernije izdvojit...

1.Domoa-još sam ga davno posjećivala i čitala postove,al nisam nikak ostavila komentar,pa sam jednom opet otišla,ostavila mu i otad se stalno posjećujemo...Vidjela sam da je iz Nove Gradiške i da voli Thompsona,i što je jako blizu mog mjesta,pa eto...Od prošle godine se znamo i osobno,jer je on došao u Okučane,te mi donio majicu i vezicu za mobitel od koga drugoga,nego od Thompsona i to iz Čavoglava...I još jednom mu se od srca zahvaljujem na tome!I na svim komentima koje mi je ostavio...

2.Hrvatska u srcu-super cura koja također obožava Thompsona,pa smo se tako vjerojatno i našle...
Isto mi je ostavljala puno komentara,pa se i njoj zahvaljujem na tome...Ima jedan od najboljih blogova uz Domou...

3.supach_girl-također super cura koja isto voli Thompsona,što je opet sigurno bilo presudno da se nađemo kao i kod Hrvatske u srcu...I također mi je ostavljala puno komentara,thanks...

4.Matea-moja frendica iz razreda,koja je imala,ja mislim,najviše napravljenih blogova...Napravi,piše malo,pa obriše i tako stalno... A luda cura,mala,totalno zanimljiva i jedna od naj frendica...
Sad na kraju opet nema blog,hehe....

5.Neka niko ne dira u moj mali dio svemira.ustašica-nadimak sam kaže da također voli Thompsona,al nismo se već dugo posjećivale,pa si nismo ni ostavljale komentare...

Eto,ovo je bio TOP 5 najvjernijih čitatelja,bilo je njih još,al ove sam posebno izdvojila...
Pozdravljam ih sve!

A i ja se sad pozdravljam s vama...
Uživajte za vikend i dobro se provedite,pozdrav!

S velikim zakašnjenjem želim svima Sretnu Novu 2008. godinu,te puno sreće,zdravlja,mira,veselja, ljubavi i svega drugoga!
Ovo će biti jedan brzinski post,jer stvarno nemam vremena,ne znam ni ja zašto,al uvijek imam nekog posla...
Pa ovako,malo da kažem kako sam se provela na dočeku!
Negdje oko 20h,moje frendice i ja smo krenule u jedan kafić gdje je bio organizirani doček..
I ušle mi,sjele,odmah piće sredile za cijelu noć,naravno,tu je bio alkohol,al i ne samo to...
Tak mi sjedile,malo mi bilo dosadno na početku,glazba preglasna,ne možeš ni pričat s ljudima,tak da sam ja uzela mobać i igrala igrice,hehe...
Onda su neke cure započele s plesom i kolom oko cijelog kafića,pa smo im se ja i frendice pridružile u tome,i tad je postalo pravo,pjesme predobre,bilo je tu domaćih,al bilo je i cajki,al tu sam sjedila,nije me uopće zanimalo....
Mene onda malo uhvatilo,zapravo ne malo,nego dosta,uglavnom sam znala gdje sam i šta radim...
Kad je otkucala ponoć,svi smo se izljubili,nemam pojma kog sve nisam,i poznate i nepoznate,al dobro,to je jednom godišnje,šta ćeš...
Ostatak večeri smo samo plesali i pjevali,ništa posebno...
Ujutro točno u 5 sam ušla u kuću,sva sreća da mi je kuća blizu tog kafića,jer je vani bila ledara,pa da se ne smrznem...
Otišla spavat,ustala u 12h,nisam se naspavala,već sam se samo premjesila u boravak i nastavila opet spavat,očito sam bila toliko umorna...
Mamurna nisam bila jer sam se već negdje poslije ponoći otrijeznila,tak da to nije bilo u pitanju...
Jednostavno nekakav umor,iscrpljenost..
I eto,to je to ukratko...
Pičim sad...!

Do slijedećeg pisanja,pozdrav!

Prvo što želim reći svima je:Sretan i blagoslovljen Božić,puno mira,zdravlja i veselja,da ovo vrijeme protekne u što boljem raspoloženju!

Evo,nakon mjesec dana ja se sjetim napisati post,mislim stvarno...hehe...
A nije to,nego imala sam dosta obveza,i škola i druge stvari i jednostavno nisam stigla...
Sad kad je to gotovo,hvala Bogu,mogu konačno posvetiti ovome više vremena!
Nije se ništa ni posebno događalo,prošla sam s vrlo dobrim i prvi put u životu mi za vladanje piše "dobro"!
Hehe,to je zbog opemene koju sam zaradila kao i ostatak razreda zbog bijega s geografije...
Šta ćeš,imali naučit 30 str. o državama,nisam pukla čovječe i mi lijepo zgibamo i svi sretni i zadovoljni...
Ma sve je to OK...
Prošli tjedan bila u Zg,malo u posjeti bratu,pa sam cijelu subotu provela s naj frendicom.
Obišle smo cijeli grad,bile u kinu,gledale fenomenalan film,umrle od smijeha,pa u McDonald's na pomfrit,sladoled,pa na Trg...
Kako nam je bilo super,to neću nikad zaboravit!
Poslije škole znala sam da me čeka puno posla,jer dolazi vrijeme blagdana i tu se moralo svega i svačega uradit...
Pekla sam kolače s mamom,čistila cijelu kuću,tak da sam posao završila jučer i to kićenjem bora,a baš zadnje što sam napravila je francuska salata!
Svake godine,baš na Badnjak je pravim,iako ne mogu odoljeti da je probam,al to mi je i upravo najslađe,da dođem u iskušenje da je probam,al pošto postim,onda trpim do ponoći...hehe...
Bila sam sa starcima na Polnoćki i stvarno mi je bilo prelijepo...
Uvijek sam željela da za Božić pada snijeg,a ove godine mi se ostvarilo...
Onaj stari odprije tjedan i pol se skoro otopio,još ga je na par mjesta bilo,a onda je jučer skoro cijeli dan padao i to baš onako gusto,pahulje ogromne,tako da je do večeri prekrio apsolutno sve...
I još je nastavio padati cijelu noć,a kad sam jutros ustala nisam mogla doći k sebi koliko je napadao...
U meni se probudilo sjećanje kad sam bila mala,kad sam se igrala s bratom,kad smo se sanjkali i jurili niz brda,a evo danas sa skoro svojih 18 god.,još se uvijek na neki način osjećam tako...jednostavno neki prelijepi osjećaj...
Još kad sam ispod bora ugledala darove...posjetio me Djed Božićnjak,hehe...
Koliko mi znače ovi dani kad ih provedem u krugu obitelji...
I koliko sam bila sretna kad mi je brat došao sinoć,tako da smo bili svi na okupu,mama,tata,brat i ja...
Istina je da je Božić najljepši blagdan kršćana,jer obiluje mirom i veseljem!
Još kad prođe Nova Godina i onda opet kao da ništa nije bilo,iako bih voljela da je Božić svaki dan!
Novu Godinu sam trebala dočekati u Zg.,ali sam odustala i s prijateljima dogovorila slaviti u Okučanima,jer mi svi kažu da bude odlično,pa ću to sad i provjerit,a pošto mi je taj kafić udaljen 200-tinjak metara od moje kuće,mogu ostati cijelu noć,jupi!
I eto,to bi bilo sve zasada,novi post ću sigurno objaviti na Novu Godinu..do tada mi uživajte i još jednom svima sve najbolje!

Veliki pozdrav!

Uf,evo da i ja napokon objavim neki post,jer je stvarno prošlo već oho ho...
A nisam imala vremena za ništa,škola i druge obveze su me natjerale da ne mogu ništa radit i da hoću...bar su se pokazali odlični rezultati...
No,sad sam se smirila i mogu posvetit malo vremena da ovo objavim....
Nije se ništa posebno događalo,sve po starom...
Jednostavno ono,spavaš,jedeš,ideš u školu i sve ponovo tako...
Subotom se izlazi,družiš se,zabavljaš se i eto...
Još malo pa i Božić i Nova Godina,a s tim ujedno i kraj 1.polugodišta,Isuse,kad je prije prošlo!
I uvijek me baš zadesi,da kad je kraj škole,onda krenem dobivat odlične ocjene,a lijena sam učiti i tako krenuti odmah ispočetka,to mi je sad lekcija...
Da bez truda nema rezultata!
Ali dobro,bit će kako bude,a nadam se da će bit dobro...
Jučer mi došla naj frendica,pa smo sinoć išle malo van,na piće i tak,nismo se dugo vidjeli,pa smo to sve morale nadoknaditi...
Večeras također idemo van,jer ona opet sutra odlazi,pa da se još jednom vidimo...
Trebale smo ići u Novu Gradišku na frendov roćkas,ali ne možemo nažalost,a tako mi je krivo,baš sam htjela malo otić...
Ma bit će prilika još,ja se nadam...
Jedino što me je obradovalo je to da Thompson po povratku iz Amerike,nastavlja svoju turneju po Hrvatskoj i BiH,pa se nadam da ću moći otići bar na još jedan koncert,ako bude negdje u mojoj blizini,daj Bože!
Ne znam više šta bih pisala,pa tak da vas ja sad lijepo pozdravljam i čujemo se za nekih par dana...
Pozdrav svima!

Bye

Konačno da i ja napišem post,nisam imala vremena prije,a iskreno nije mi se ni dalo...
Pa evo ovako,da krenemo od prošlog tjedna...
Dvije frendice su mi slavile roćkas,jedna u petak,druga u subotu,ali išla sam samo kod ove u subotu,jer je u petak vrijeme bilo nikakvo i padala je kiša...
I tako smo mi lijepo imale dogovor da ćemo se prvo naći na tribinama vani na igralištu,pit ćemo i zajebavat se,poslije u kafić Škorpion,a poslije toga u Novu Gradišku...
Okupile smo se negdje oko 19.30,kupile piće i polako cugaj...
I sve bi bilo dobro dok nismo spazile murju,brže bolje sakrivaj piće,i srećom na vidiku su ostale samo Cola i Jamnica...uf,za dlaku...
Došli oni do nas i kažu:"Molimo osobne da pogledamo!"
Izvadimo osobne,oni ih skupe i onda čita,čita..."Ok,cure,šta se slavi?"
Kažemo mi:"Rođendan!",svi u jedan glas...
Onda opet oni kažu:"A lijepo,lijepo,a morali smo vas pregledati da vidimo ipak šta se radi tu!"
A mi opet onak:"Ma nema problema,uživamo malo i eto...!"
I oni odoše,požele nam dobru zabavu i bye...
Dobro smo prošli,neki dobri murjaci...
Malo smo se slikale i onda otišle u Škorpion,zauzele cijeli prostor iza šanka,spojile dva stola,naručile pjesme,cuga i pjevali na sav glas...
Svi su nas gledali,a mi ko budale,deremo se,čak smo i plesale kolo oko cijelog kafića...
Kažu da nas je bilo lijepo vidjeti tako sretne,da treba tako svaki dan,hehe...
Brzo je prošlo vrijeme i mi smo se polako uputile na vlak za N.G.
Još smo se na stanici malo zajebavale,a kad je došao vlak,ušle unutra i sjele u kupe...
Onda je došao kreten od konduktera i traži karte,a mi nemamo...
Pa smo se malo s njim svađale,pričale neke gluposti i otišao je...
Odahnule smo...
Kad ti eto drugog konduktera zajedno s onim prvim i kaže nam da pokažemo karte il zove kontrolu il policiju...
A mi kažemo da nemamo,da slavimo rođendan,da nam trebaju novci...
Kreten se toliko napiz... i derao se na nas,i onda nam kaže da svaka treba platit po 30,a nas 7-ero,al platilo nas je 5 samo...
Taman vlak koči pred N.G,a on nam ne da izaći dok ne platimo...
I morale smo na kraju platit,jebale smo mu sve po spisku u po face,nema šta mu nismo rekle...
Bile smo ljute ko...
Al nismo htjele da nam tako pokvari raspoloženje i zabavu...
Od novaca šta nam je ostalo kupile smo si sendviče jer smo bile užasno gladne,a piće nam nije ni trebalo jer smo svejedno dosta popili,samo smo se otišle malo isplesati i to je to...
I polako smo se uputile prema centru,prvo smo otišle u Corner,pa u Exit,gdje je bilo dobro,ali smo se potukle s nekim curama i poslije toga zadovoljno otišle u Best...
Malo mi je bilo dosadno tamo,jer bolile su me noge,nisam više mogla stajat,pa sam malo sjedila,malo plesala i to je to...
Negdje oko 3.20,po starom vremenu u 2.20,(jer se sat pomjerio unazad),došao je frendičin brat da idemo kući,al nisam išla s njima jer nije bilo mjesta,nego sam sa ostatkom cura išla s jednim frendom...
Došla kući i odmah zaspala...
Nedjelja je prošla brzo i normalno počeo novi školski tjedan,al dobro je samo do danas,napokon malo duže odmora od škole...
Večeras je Noć vještica,evo baš mi jedna bundeva stoji na stolu,buuuu,još mi samo fali neki dobar horror i kokice i večer ne može bit bolja...
Baš uživam posljednjih par dana,nekako sam sretna,iako mi jako jako fali jedna osoba koju nisam vidjela 2 i pol mj.,često razmišljam o njoj,iako stalno govorim da nije tako,još mi je jako stalo do nje,i treba mi samo da se vidimo,tek toliko,ma na sekundu,ali još nisam nikako i ne znam kad ću...
Valjda će biti bolje...
Sutra mi dolazi naj frendica iz Zg,jedva čekam da je vidim,da se ispričamo lijepo...
A sad gibam i ostavljam vam veliki pozdrav...

Bye

IN MEMORIAM:TOŠE PROESKI,25.1.1981.-16.10.2007.
Prije 2 dana zauvijek je ugašen život jednog mladog pjevača,humanitarca i osobe koja nije znala za laž i zlobu,nego za dobrotu i poštenje,zauvijek nas je napustio neponovljivi Toše Proeski.

Tog jutra kao i obično išla sam u školu,sve je bilo super,dok na netu nisam pročitala da je poginuo Toše Proeski,blizu Nove Gradiške.
Čitala sam tekst s nevjericom,nisam mogla uopće vjerovati da ga više nema,da ga nikad više nećemo vidjeti ni čuti.
Nije da sam bila neka obožavateljica,ali voljela sam njegove pjesme,bile su posebne...
Ubrzo se vijest proširila po cijeloj školi,neke su cure i plakale,nitko nije mogao vjerovati da se to dogodilo...
Cijeli dan mi je nekako bio tužan...
Kad sam došla kući,skinula sam par njegovih pjesama,a onda su mi potekle suze na pjesmu "Igra bez granica."
Čula sam je i prije,ali ovaj put je bilo drukčije...
Riječi pjesme su me rastužile,kao da pjeva o tome što će se dogoditi,nekakav čudan osjećaj...
Još kad sam na TV-u gledala isječke iz njegovog života,od klinca do prave zvijezde koju su voljeli svi,i stari i mladi...
Nesreća se dogodila 20-ak km od mog mjesta,da sam bar bila tamo kad su njegovo tijelo prevozili u Makedoniju,u njegovo rodno Kruševo...
To je velika tragedija koja se ne može opisati,istina je da Bog uvijek uzima samo najbolje...
Jučer na posljednjem ispraćaju,bilo je oko 20 000 ljudi,svi su se zadnji put oprostili od svog "anđela na zemlji",kako ga nazvali...

Imao je planove za budućnost,htio je diplomirati na Muzičkoj akademiji,snimiti album popularnih arija u modernom aranžmanu,ali te stvari nikad neće moći napraviti...
Ovog anđela ćemo imati u lijepom sjećanju,nećemo ga zaboraviti...
Zbogom,Toše!


Evo riječi prelijepe pjesme "Igra bez granica":

Da se bar mogu probuditi
u svijetu ljubavi
bez starih drugova
i ovih nakaza što su me stalno pratile

Da te bar mogu poljubiti
bez loših sjećanja na hladna proljeća
bez slike stradanja
što se baš na nas zalijepe

Ref.
Jer moj je život igra bez granica
umorna priča, trganje stranica
na kojim ništa ne piše

Jer moj je život vječito padanje
kad zbrojim poraze ništa ne ostane
samo jos vučem navike
i sve na tome ostane

Da te bar mogu probuditi
kavu ti skuhati, u krevet donijeti
pa te poljubiti
al' toga nema i ne postoji

Da se bar mogu zaljubiti
u malu seljanku na nekom proplanku
gore u svemiru
tako da dolje ne vidim

Ref.

Ref.

Evo,konačno da i ja napišem neki novi post...
Prvo ću reći da ovaj post posvećujem svojoj frendici Ivani kojoj je prošli tjedan umrla mama,...
Njena bolest je bila duga i teška,ali svi smo mislili da će se izvući,no ipak je je izgubila bitku...
Još u pretprošli petak smo svi bili vani,sve je bilo super,Ivana je bila vesela...
Onda je otišla kući,a pošto smo planirali ići i u subotu van,ona je rekla da neće doći,da će ići u posjetu mami...
I tako je bilo,ja i moja best frendica Edita smo išle u subotu van i bilo nam je stvarno super...
U nedjelju ujutro,Edita mi javlja da je Ivani umrla mama...
Nisam mogla vjerovat u to što čujem,tako me je nešto steglo oko srca,samo što nisam zaplakala...
Cijeli dan sam razmišljala kako je ona,kako su joj tata,brat i dvije sestre...
Htjela sam otići do nje,zagrliti je i izraziti sućut,ali nisam jednostavno mogla,znala sam da joj je cijela rodbina tamo i ostali,pa sam onda čekala sprovod...
Tako je i bilo,u utorak u 15 h,je bio sprovod,a ja i frendica Tatjana smo direktno iz škole otišle tamo...
Što drugo reći,bilo je prebolno,pretužno,...
Ne želim opisivati cijeli sprovod,samo ću reći da sam se u jednom trenutku slomila,suze su samo potekle,prekrila sam lice rukama,nisam mogla doći k sebi kad sam čula neke riječi koje je Ivana uputila mami,a koje mi još i danas odzvanjaju u ušima,još ih ne mogu zaboraviti...
Otišla sam do nje i čvrsto je zagrlila,plakale smo obje...
Rekla sam joj da će sve bit u redu,da se drži...

Od sprovoda je nisam vidjela,ali večeras ću je napokon vidjeti,ići će s nama malo van,moramo bit uz nju i pružit joj podršku...
Eto,znam da je post tužan,ali morala sam ovo napisati...

Počivala u miru Božjem!

Pozdrav svima do slijedećeg posta...

Jučer,negdje oko 17.30,moji starci,frendica i ja smo se polako uputili u Kutinu na Thompsonov koncert...
Prvo smo morali do jednog čovjeka koji nam je kupio karte,pa smo se tako našli tamo u nekom kafiću,koji je bio udaljen oko 500 m od dvorane u kojoj se trebao održati koncert...
Kad sam primila karte u ruke,nisam mogla doći k sebi,prvi put nakon skoro 6 god.,imam njegovu ulaznicu u rukama...
Stotinu puta sam tom čovjeku zahvalila,nisam imala šta drugo za reći...
I tako dok smo mi sjedili vani,prođe neki auto,lik kroz prozor drži Hrvatsku zastavu a u autu do daske pojačana "Bojna Čavoglave"...e kako je to bilo dobro za čuti...
Negdje oko 19.00,moja frendica i ja smo odlučile krenuti prema dvorani,dok su starci još ostali u kafiću...
I tako nas dvije,idemo cestom,ja u crnoj Thompsonovoj majici sa digitalcem oko vrata,kad vidiš prolaze ljudi,bilo u autu bilo pješke i svi se međsobno pozdravljamo...
Prolaze autima,čuješ kako pjevaju "U boj,u boj za narod svoj!",ah..melem za uši...
Kad smo stigle pred dvoranu,dočekale su nas dvije frendice i uputile se sve prema ulazu,bila je ogromna gužva i već se puštalo unutra...
Samo,trebalo je dosta dugo da dođemo do vrata,jer unutra se sve pregledavalo,pa je to potrajalo...
No kad smo napokon ušle,stanem ja pred onu žensku,ona mene samo sa strane onak prođe rukom,kaže:"U redu je,možeš proći!"
Tako su i ostale frendice prošle,a pošto smo planirale dolje ispred pozornice,uputismo se prema tamo,kad ono,skoro prazno,al dobro bilo je ih je nekoliko,uglavnom su svi išli na tribine...
Onda smo počeli skandiranje sa tribinama,od "Jure i Bobana",do "Zovi,samo zovi","Mi Hrvati","Ubij Srbina"Za dom,spremni","U boj,u boj,za narod svoj",ma nema šta nismo pjevali...
Polako se dvorana napunila i negjde oko 20.15,počeo je uvodni dio pjesme "Početak",koji je meni iznimno prelijep...i to je označavalo početak koncerta...
Ubrzo su Marko i ekipa došli na pozornicu uz gromoglasan pljesak i skandiranje njegovog imena,a onda smo svi zajedno pjevali tu prvu pjesmu...
Parket je poskakivao pod nama,bilo je fenomenalno...
Osjetila sam već na toj prvoj pjesmi kako polako gubim glas,nemoguće,kako će tek biti na ostalim...
Ali bilo je super,glas me i to dobro služio,pa je tako prolazila pjesma za pjesmom,a ja sam od svake snimila po mali dio...
Uskoro je uslijedio i Markov poduži govor u kojem nam je zahvalio od sveg srca što nismo vjerovali u sve ono što mu govore,da je fašist i nacist,da je ovakav,onakav,nismo dopuštali da tako pričaju o njemu,jer se to ujedno odnosi i na njegovu publiku,na nas...
A di nećeš vjerovat našem kralju estrade,mislim..ono...,hehe...
Onda je opet malo kasnije,uslijedio i drugi poduži govor u kojem je najavio pjesmu "Sine moj!"
Njegovom je sinu Šimunu jučer bio 4. rođendan,i kaže da kad je pisao tu pjesmu,bio je pun inspiracije i emocija da je skoro zaplakao...
Tada smo mu mi iz sveg srca i grla skandirali sinovo ime:"Šime,Šime,Šime!"
Marko se toliko raznježio,bilo mu je drago što čuje to...
A šta ćeš...
Kad je došla pjesma "Ratnici svjetla",bio je mrak,samo su upaljači i mobiteli svijetlili,a i ja sam također imala upaljač,mobitel,i te svijetleće stvarčice....okrenula sam se iza i bacila pogled na tribine...to je bilo nešto prelijepo,ugođaj je bio spektakularan...
Jedva sam dočekala pjesmu "Kletva kralja Zvonimira",jer mi je jedna od najdražih,a i volim onaj dio kad Marko otpjeva uvodne riječi,i onda se sve ugasi,svjetla,instrumenti,i tad krene onaj,da tako kažem hard rock dio,kad se sve trese,pa oni efekti...uf...kako volim taj zvuk...
Malo poslije,Marko je najavio Damira Šomena,i njegovo izvrsno baratanje na bubnjevima za pjesmu "Bojna Čavoglave"...
Tad je dvorana poludila,orilo se iz sveg glasa,ali najviše na riječi "Za dom,spremni!"
Koji cm od mene,neki lik je zapalio bengalku i stvorio se veliki krug oko njega,i sve je bilo dobro dok pivo nije padalo na nas kao kiša,dobrih par sekundi...
A onda,nažalost,zaštitari su morali doći i uzeti tu jednu jedinu bengalku i odnijeti je,šmrc..a mogli su je pustiti da izgori do kraja,i do kraja pjesme....
Al bilo je dobro i bez toga...
Onda je na red došao i Tomislav Mandarić sa svojim spretnim prstima na gitari za pjesmu "Geni kameni",e to je bila prava stvar,svaka mu čast...
Tom pjesmom je koncert bio završen,ekipa se polako pokupila sa pozornice,a mi svi u jedan glas:"Oćemo još," i "Vrati se",..i normalno oni se vrate te nam za kraj ostave "Divu Grabovčevu" i "Dan dolazi"....
Kad je otpjevao i tu zadnju pjesmu,svi su se skupa naklonili,zahvalili i pozdravili nas,te su onda otišli...
Uslijedio je ponovno onaj uvodni dio pjesme "Početak",i dok si se okrenuo,svi su već izašli iz dvorane...
Većina ih je otišlo van,a neki su ostali unutra kako bi kupili suvenire i eventualno,kad bi Marko izašao da traže autograme...
Tako sam i ja čekala sa frendicom i kad sam vidjela da neće uskoro izaći,odem do štanda,kupim si medaljon Sv.Benedikta i privjesak i uputim se van...
Nađem starce i polako kući,sa izgubljenim glasom i očima punim suza od dima i umora,a i sreće što sam bila na tom spektakularnom koncertu kojeg nikad neću zaboravit....
Hvala ti Marko na svemu!

Stavit ću par slika,iako nisu ispale dobro,jer svaki put kad oću uslikat,netko me gurne,sve se drma i onda slika ispadne loša,ali eto tek toliko....
Pozdravljam vas sve,uživajte...

Bye

Ola,moji ljudovi,evo da i ja objavim neki post...
Nisam imala baš vremena da prije nešto napišem,pa evo sad koristim priliku...
3.tjedan škole je prošao,zar već tako brzo,jebote,što vrijeme leti...ode...
Pa evo kao što sam i spominjala u prijašnjim postovima,da mi se bar ostvari jedna želja...a upravo i je,a danas sam je tek saznala...
Za 2 dana ja ću lijepo biti u Kutini u prvim redovima na THOMPSONOVOM koncertu...
Ma to te ja pitam,ne mogu doći k sebi još od radosti...
Zašto sam rekla da sam saznala baš danas,pa zato jer nisam znala dal' ću ići sigurno il ne,i kad mi je stari poslao poruku u školi pod satom da će kupit karte,doslovno sam pukla,nisam se prestajala smijat,zbog tog sam se morala malo ispričat profi,hehe...
Kako sam bila sretna,nakon par dana ajmo reći,tuge...
Naime,prekinula sam s onim dečkom sve odnose,nismo ni prijatelji ni ništa,zašto?
Zato što sam ja malo zajebala stvar,i kad sam rekla da budemo frendovi,on nije pristao na to,naljutio se i shvatila sam da sam ga povrijedila jer je on htio bit sa mnom,al šta se može,ima i drugih,nije on jedini,samo što mi je jako žao zbog toga...
Al,Bože moj,život ide dalje...
Bar me taj koncert razveselio,i ne mogu ga dočekat iako znam da će doći brzo...
Hehe,al to nije sve...
Sutra mi frendica slavi roćkas i normalno da se ide...
Ovaj vikend će mi biti nezaboravan...
Baš mi se sve lijepo posložilo,tako da mogu na obje strane,i na koncert i na roćkas,iako sam morala birat jedno od toga,al eto uspjela sam to oboje sredit...
Jer,stara me baš nije htjela pustit sutra da idem na roćkas,pošto ću ići popodne a doći ću kući preksutra ujutro,pa dok malo odspavam,jer tulum će trajat cijelu noć,onda se opet moram spremat i navečer naravno na dugoočekivani koncert...tak da nemam vremena učit...,a u ponedjeljak škola i to u 5 moram ustat,a s koncerta ću doć najkasnije do pol 1,al za njega se isplati sve,hehe...
Još ću izgubit i glas,pa se nekak mogu izvuć i od usmenog,sve sam ja to isplanirala lijepo,hehe...
Bit će ludnica,jooooj,jedva čekam...
Naravno da ću poslije toga objavit post i stavit nekih slikica da vidite kak je bilo...
I ništ,eto,nemam šta pisat više,opraštam se od vas do idućeg tjedna...
Svima želim dobru zabavu preko vikenda,uživajte...
Veliki pozzzzzzzzzzz...........

Bye

Evo da na brzinu napišem neki kratki post,do BB-a,to se ne propušta...
Prvo želim svom super frendu Ivanu čestitati njegov 22. rođendan,neka ga sreća i zdravlje prati u životu,ma sve najbolje...
Sad trenutno traje košarkaška tekma između Hrvatske i Litve,pa daj Bože da je dobijemo!
I eto još jednog razloga za slavlje...
Nažalost,sutra ipak ne idem van u N.G. kao što sam rekla,naime,frendica nije mogla doći ovaj vikend,pa će tek slijedeći doći...
A baš u tu subotu mi druga frendica ima roćkas,koji će vjerojatno trajat do jutra,a u nedjelju idem na Thompsonov koncert u Kutinu,baš mi se sve poklopilo...
Znam jedino da idem na koncert,a za subotu ne znam još ništa,ne znam na koju ću stranu....
Ajoj,samo mi je to trebalo...

2 tjedna škole je već prošlo,ne mogu vjerovat koliko brzo,samo što mi je petak stvarno naporan dan iako je zadnji,7 sati imam,a sve najgori predmeti po 2 sata zaredom....užas...
Bar smo uspjeli odgodit da nas profa ne pita,nego tek od idućeg tjedna...
A onda dolaze prave muke,i testovi i usmeni,uf...
Valjda će bit sve OK,moram se više posvetit školi,obećala sam si to i moram to učiniti...

Sutra možda budem išla van,frend Ivan me zvao da proslavimo njegov roćkas,pa ću vidjet oću li ić,ako ne bude previše hladno...
Eto,ljudi,ja vas sad pozdravljam,a poseban pozdrav Ivanu i mojim frendicama...
Uživajte...

Bye

Teškom voljom sad pišem ovaj post,jer mi se jednostavno ne da ništa...
Možda zbog vremena,jer je cijeli dan tmurno,kiša,pa sam i ja takva,a možda je nešto drugo u pitanju,hm...ne znam...
Eto,prošao je prvi tjedan škole...
Nije bilo tako loše kao što sam mislila,samo što sam dobila grozan raspored i svaki dan moram ustajat u 5 zbog nultih sati,jebemti...
Al rekli su da će ga mijenjat pa se nadam da će bit bolje...

U ovom postu neću pisati o nečemu što ćete skužiti da fali,ako ste čitali prijašnje postove...
Nemam razloga više o tome pričati,možda je bolje tako,iako ne znam uopće zašto je do toga došlo,al dobro...
Sad mi je to sve potpuno strano,i ne želim se prisjećat...
Hvala BOGU,što je škola počela,da ne moram više o tome razmišljat...

Cijeli tjedan sam se dogovarala s frendicom da večeras idemo van,i htjela sam ići,zaboraviti na sve,samo se želim malo opustiti...
Ali ipak neću ići,kao što sam rekla,ne da mi se ništa,nikakva sam,radije ću ostat kod kuće u toplom,gledat BB,biti s mamom,pošto sam još jedan tjedan sama s njom,stari na terenu,radi,brat u Zg,tak da...
Slijedeća subota je već dogovorena još prije 2 tjedna,tad mi dolazi best frendica iz Zg,i idemo van U Novu Gradišku,to ne propuštam nizašto...
A onda ona opet mora u nedjelju natrag zbog škole,i onda se opet nećemo vidjeti dugo...
Kako mi fali...

Jedino što me veseli i ne mogu dočekat je Thompsonov koncert u Kutini,23.09...
Idem sigurno,al još mi fali da nešto ne iskrsne,i onda opet poludim zbog toga...
Ma joooooj...
Evo pojavilo se Sunce,nakon 3 šugava kišna dana,sad konačno vidim plavo nebo a ne sivilo koje ga je prekrivalo...
Možda će i meni onda bit bolje,a možda još dugo neće,dok se skroz ne pomirim s činjenicom što je bilo,bilo je...
I sad slušam Thompsonovu pjesmu "Zeleno je bilo polje",što me još više rastuži...
Ma bit će bolje...

Eto,svima koji idu večeras van,želim dobru zabavu!
Pozdrav i do slijedećeg posta!

Bye

Pozdrav...
Eto ljudi,škola samo što nije počela,nažalost,šmrc...
A ja bi još ostala na praznicima,uopće mi se ne da ići,iako mi na jako čudan način fali...
Osim frendova i zajebancije,fale mi (ne mogu vjerovat da ovo govorim),obveze,učenje,nešto da radim,da se zabavljam s nečim...hm...
No dobro...
Da ja prvo malo kažem šta je bilo kod mene u posljednjih par dana,točnije od pretprošlog petka...
Kao što sam već i rekla,ne znam u kojem postu,kod mene je u petak i subotu bila 6.smotra folklora iz cijele Hrvatske...
Ali u petak navečer su bili Turci,Bugari i Slovenci,s mojim Okučancima,dok je u subotu bilo baš to pravo,velika manifestacija...
Pa smo tako moje frendice i ja u petak navečer išle kao gledati te folkloraše...
Malo smo onak samo pogledale kako plešu,al kad je postalo dosadno,išle smo dalje...
Stalno smo se šetale,ludirale,baš nam je bilo super...
Onda sam se ja čula s onim svojim,koji je trebao doć tu večer,al nije,jer ga ne zanima to,pa smo se dogovorili da će doći u subotu i da ćemo napokon otić negdje sami i popričat u 4 oka,što se tiče onoga iz prošlog posta,iako nisam rekla zašto...
Uglavnom nisam mogla dočekat da ga vidim i da to riješimo napokon,jer ubijalo me...
I tak,ta večer je brzo prošla,a ja nisam mogla dočekat subotu...
Cijeli dan sam razmišljala o njemu,o svemu,samo da sve bude OK...
Negdje oko pol 7 me nazvao,pričali smo,pitala ga kad će doći,on rekao između 7 i 8,a taman sam i ja tada trebala bit tamo,dogovorili se da ćemo otić negdje nasamo...hehe...u mrak...
Poslije poziva,otišla se otuširat,polako spremila i krenula...
Tamo su me opet dočekale frendice,pa smo otišle u park,malo se zajebavale sa svojom ekipom,pa sam ja srela njega,pričali nekih 10 min,tek toliko da se dogovorimo gdje ćemo i kad ići...
Rekao mi je da će me nazvat za pola sata,ja rekla OK,i onda je svako otišao na svoju stranu...
Poslije toga,moje frendice i ja smo otišle na jedno piće,baš mi je trebalo prije velikog susreta,te sam popila jedan jeger,uf...dobro mi sjeo...
Bila još neko vrijeme,kad mi zvoni mob.,on zove,ja otišla do njega,odlučili gdje ćemo...
Došli tamo iza...u mrak...,znate već kak to sve ide onda...bilo mi je prelijepo,super,sve smo riješili,razgovarali,i eto...
Da bi imala frke sa starcima,jer su me zamalo ulovili s njim,al dobro je,nešto sam smuljala,povjerovali su i ja opet sretna...
Samo što sam idući dan kao i par slijedećih morala skrivat vrat zbog ugriza,al i to je prošlo,bar se mi cure znamo snaći u tim situacijama,hehe...
I sad,eto ne znam na čemu smo,još moramo pričati,i vidjeti napokon šta ćemo,daj Bože da bude nešto,jer stvarno to želim,a i on,samo ima još nekih problemčića...
Ostatak večeri sam opet bila malo s frendicama,ništ posebno...
Došla kući u pol 1,na komp odmah,pa negdje do 3,jer nisam mogla spavat od uzbuđenja i svega,jooj...
Eto,taj mi je prošli tjedan prebrzo prošao,naj frendica mi otišla u Zg,jer tamo ide u školu,pa sam bila malo tužna,užasno mi fali,iako se sada čujemo i pričamo po sat i pol,ruka mi se ukoči od držanja moba,jebemti,al bar imamo o čemu pričat,ak ništ drugo...
Polako se spremam za školu sutra,ma poludit ću...
Nemam više šta ni za pisat,sad sam toliko živčana da...ma joooooj....
Ode ja,budite mi pozdravljeni,svima koji kreću u školu,želim uspješnu godinu,sa što boljim prosjekom i ostalim što se pod tim podrazumijeva....

Bye

Nisam planirala napisat novi post,al eto,morala sam zbog ovih promjena koje nisu ni tako loše.
A ne znam ni o čemu bih pisala baš,iako ima mnogo toga,i dobroga i lošega,pa tak da...
Al ajd dobro,naći će se nešto.
Pa eto,krenut ću od subote onda...
Kao što neki znaju,u subotu je bilo Novogradiško glazbeno ljeto,mislim,to je trajalo od četvrtka,al išla sam samo u subotu.
Moja ekipa i ja smo išli vlakom tamo,a dogovor je bio da nas moj stari vrati kući.
I tako,kad smo stigli,cure su išle na svoju stranu,dečki na svoju...
Moje frendice i ja smo otišle na jednu kavu da se još malo razbudimo jer ipak ćemo ostat vani do pola noći.
Tako mi sjedimo,ja se čujem s onim likom koji je također bio tamo sa svojom ekipom i dogovorimo se naći na tržnici.
Došle mi tamo,puno sve,nemaš se gdje okrenut,mislim si,kako ćemo se vidjet uopće..
Dvije frendice otišle na vrtuljak,dok sam ja morala čekat kad će ovi doći..
Onda sam ih vidjela,došli do mene,tako malo pričali,i onda mi on kaže da moramo negdje popričat na 5 min,ja se složila,al rekla sam kasnije,jer tek smo stigle,a bit će još vremena svejedno..
I onda smo se razdvojili,svatko je otišao gdje je htio..
Mi smo malo lutale parkom,pa u kafić,pa onda korzom,ma svuda pomalo,da bi na kraju odlučile otić u Best,jer morale smo bit blizu ostatku naše ekipe.
Došle tamo,opet sve puno,nemaš se gdje progurat,al nekako smo uspjele,našle svoje,dogovorili se gdje ćemo bit,jer u određeno vrijeme moramo bit svi na jednom mjestu,jer nas moj stari vraća kući,zapravo samo pola nas...
Onda smo opet otišle van,malo se prošetat,srela sam opet njega,malo popričali,zezali se,bilo je stvarno predobro...
Natrag u Best i tamo smo ostali,samo što smo svakih 5 min išle van da se ohladimo,bio je pravi pakao.
Malo plesale,zabavljale se i vrijeme je samo tako proletjelo,već je bilo 4 sata ,i mi smo trebali kući.
Stari je došao po nas i tako krenusmo.
Jedva sam čekala da dođemo kući,jer nisam više mogla stajat,sve me boljelo.
Čim sam ušla u kuću,prvo u kupaonu,pa ravno u krevet,koje olakšanje...
Sutradan sam bila u Požegi kod tetke,čula se s njim,sve super,da bi taj isti dan,zapravo tu večer sve palo u vodu..
Al ne bih o tome,tad me toliko pogodilo,da sam 2 dana bila i ljuta i tužna,nisam očekivala to...
No,nekako smo riješili,samo što to trebamo još riješiti u 4 oka,a nikako prilike da se vidimo.
Uglavnom sve je OK,za sada.
Prekjučer je kod mene bio uragan,najgore nevrijeme koje sam ikad vidjela,što je moj stari također rekao da nikad nije vidio takvo nešto..
Vode na sve strane,čak je namlatilo u kuću kroz vanjska vrata,ma užas,pa nestalo struje,sjedili u mraku,što je najgore,još i tekma bila u to vrijeme,joj e...
Al to sve,nije trajalo ni 10 min.,poslije sunce grije ko da ništ nije ni bilo,čudnog li vremena,hehe...
I tak,drugo ništ posebno nema,još i dalje izlazim svaku večer,želim iskoristit još ovo par dana prije škole,jer sad će počet,samo što nije..
Kako je brzo prošlo,ne mogu vjerovat,samo tako,dok si se okrenuo...
Ma ne želim ni razmišljat o tome,proći će i to sve jednog dana..

Eto,morala sam nešto napisat,tek toliko,bila glupost il ne,al...
Budite mi pozdravljeni,bye...

Oj svima,evo i mene nakon duuuugo vremena...
Jebiga,nije mi se dalo pisat,a iskreno nisam imala baš nešto ni vremena,kad sam stalno visila vani...
Po danu na igralištu igram košarku il nešto drugo,a onda navečer idem van malo s društvom,uživamo dok još možemo i tak...
Brat mi je nakon skoro 3 tjedna bolovanja kod kuće otišao natrag u Zagreb,prst je sad Ok,tak da...
Ja stvarno uživam,super se osjećam,još kad imam ljude pored sebe koji mi puno znače,moji frendovi i ostali...
A što se tiče ljubavnog života,još ništa s onim likom,iako smo jako blizu,al nešto mene koči,njegove godine...
A toliko bi htjela bit s njim,stvarno mi se sviđa i ja njemu,i rekli smo si to,čujemo se svaki dan,porukama,pozivima,al ne znam još,ne znam šta da radim,joj...
Zasad smo super frendovi koji si mogu sve reći,i super mi je i tako,iako bi htjela nešto više,al...
Ma vidjet ću još,moram dooobro razmislit...
Ostalo je sve OK,ništa novog i tak...
Danas počinje Novogradiško glazbeno ljeto,al ja ću ići tek u subotu,i usput ostajem tamo tu večer s frendicama,jer idemo u disko malo na provod,hehe,jedva čekam...
A onda će kod mene u Okučanima,24. i 25.8. biti susret folkloraša iz cijele HR,kao i svake godine...
Bit ću i tamo,jer bude stvarno super,svake godine sve bolje i bolje...
I onda poslije toga,već se moram pripremat za školu,jebemti život,kako je brzo prošlo,ne mogu vjerovat,pa prekratko je trajalo,ja bih još odmora,šmrc...
Iako ovo ljeto stvarno uživam,možda najbolje do sad,kad škola počne,neće više bit tako,jer ipak ću sad 3 r.,moram si obećat da ću se trudit i da ću učit,da završim taj razred sa što boljim ocjenama,kao i 4.,jer trebat će mi za fax...
Ove 2. god. dosad,nisu mi bilo toliko važne koliko će biti slijedeće 2,o tome mi ovisi budućnost i ono čime ću se bavit,stoga Martina,pamet u glavu...
Ali to ne znači da se ja neću zabavljat,mogu svaki vikend,petkom i subotom ići van,ludirati se,ma bit će to dobro sve...
Pričala sam s best frendicom i obje smo odlučile donijeti nekoliko promjena koje su mi dobro došle i koje će tek doći...
Taj mi je razgovor s njom toliko značio i nadam se da ću ga se uvijek sjećati,jer ipak postajem odrasla osoba i krajnje je vrijeme za te promjene...

Toliko za sada,ne znam kad ću napisati opet novi post,kad uhvatim vremena malo onda ću...
Pozdrav svima,bye

Ah,napokon da sam i ja popravila komp,jebemti sve,nisam više mogla izdržat bez njega,pa sad nadoknađujem propušteno,aleluja!!!!!!!
Kod mene puno toga novog,puno starog...
Od novog recimo da mi se javio novi osjećaj,a to je ljubav...
Naime,mislim da sam se zaljubila u lika koji mi je frend,pa sam zato rekla taj novi osjećaj,jer nisam očekivala da će prerast u ljubav,i to obostranu...
Premda još uvijek nismo skupa,ja se nadam da oćemo,al polako...
Svi mi kažu da budem,al ne znam još,jer ima jedan mali sićušan problem,stariji je dosta od mene,pa ne znam šta da radim,da budem il ne...
Stalno razmišljam o tome,o njemu,da'l bi to moglo funkcionirat,ne znam ni sama...
Pričat ćemo mi još,pa ću odlučiti onda...
Evo,sutra idem u Zagreb sa starom,idem kod brata,jer je danas na poslu ozlijedio nogu,viličar mu je prešao preko palca noge,pa je išao u bolnicu da mu to srede,pa je sada valjda sve ok,ne znam.
Sutra onda dolazi s nama kući,jer mora na previjanje kod nas,ne može u Zg,pa tak da jedva čekam da ga vidim...
Također ću sutra kupit i Thompsonov DVD s Maksimira,jeeeedva čekam...
Samo što me malo jebe ustajanje ujutro,jer idem spavat najkasnije u 3,pa ne mogu ustat onda,a sutra trebam u pol 7,ajme majko,ne mogu ja to...
Joj,kako mene ubija ova vrućina,zbog nje i ne mogu spavat,još imam upalu očiju i ženske probleme,kud me sad nađe,ne mogu ni na kupanje ni ništa,dok mi to oboje ne prođe,jebemti...
Best frendica mi otišla na more,a s drugom više nisam što sam nekad bila,udaljila se od nas,bolje rečeno,netko ju je udaljio,al boli me briga,nek radi šta oće...
Pretprošlu subotu sam bila vani,u disku "Best" u Novoj Gradišci s best frendicom,njenim bratom,i još jednim našim frendom,i ostali smo do nekih 3 ujutro,zabavili se ko nikad u životu...
Bili smo toliko mokri od plesanja,sve nas je bolilo,al opet je bilo nezaboravno i to se mora ponovit,nadam se uskoro,hehe...
Onda sam opet bila na bazenima,isto tako,bilo super,iskupali se,igrali picigin,zajebavali druge,a tko bi to drugi radio nego moji Okučanci,jedini mi tamo ko budale neke,špricamo se,izluđujemo starije,pa se počnu derat na nas,hehe...
Prava uživancija...
Eto,idem ja sada,ljudi,zaljubite se,zabavite se,učinite ono što još nikad niste,jer život je pun izazova (hm,hehe)...

Pozdrav svima,pusa

Evo,nije me bilo dugo,imala sam problema s kompom,još ih imam,al valjda će izdržat dok napišem ovaj post.
Naime,stalno mi se sam resetira,pali,gasi,ne znam šta mu je,samo odjednom,pa moram to pod hitno sredit.
Samo čekam brata,trebao bi doći u petak pa će mi pokušat to popravit,jer stvarno me živcira,ja nešto napravim,a on se meni ugasi,i onda ode to sve k vragu,pa mi se onda ne da sve ispočetka pravit...
Da sad ne prepričavam cijeli tjedan šta se događalo,opisat ću samo ukratko,tek toliko...
Pa evo,za početak,gotova sam s praksom,u petak mi je bio zadnji dan.
Bilo je zanimljivo,malo dosadno,ne puno,ali i naučila sam mnogo toga,tako da mi je u jednu ruku to i dobro došlo.
U subotu sam se pomirila s frendom s kojim sam se posvađala.
Bio mu je rođendan,pa sam mu morala čestitat,jer i on je meni,pa da ne ispadnem sada neka...
Od srca mi je zahvalio što sam se sjetila i nije ljut na mene,nit sam ja na njega,sad je sve super i jako mi je drago zbog toga.
Trebao je doći jučer iz Rijeke,ali ne može jer ima treninge nogometa,pa tako da ne znam kad ću ga vidjet.
Onda sam u tu subotu bila u Novoj Gradišci,jer je bila Karlovačko fešta,na kojoj je Miroslav Škoro imao koncert.
Prvo nisam znala jel bi išla na koncert il ostala kod kuće na turnirima jer su taj dan bili finali,pa me zanimalo tko će osvojit,al na na nagovor frendice sam ipak otišla na koncert i zabavila se odlično...
Ne bih ja ni znala za taj događaj da mi virtualni frend,poznatiji pod nadimkom Domoa nie rekao za to,jer tad su me samo zanimali ti turniri,nisam htjela nikud ići,samo tamo.
Domoa,hvala puno...
Šta reći za Škoru,legenda...
Moje dvije frendice i ja smo tako lunjali okolo Gradiškom dok nije počeo koncert,a kad je počeo,onda smo zauzele poziciju i nismo se mrdale...
Toliko smo se ispjevale i isplesale,da ja ostatak te večeri i sutradan nisam mogla pričat,jer sam promukla...
Kad je otpjevao zadnju pjesmu "Sude mi",pozdravio se s publikom i zahvalio organizatorima i nama što smo došli,što smo pjevali zajedno s njim..
Onda je otišao,al mi smo mu vikali:" Vrati se" i "Oćemo još",na što se on vratio i onda smo svi zajedno otpjevali refren pjesme "Sude mi",a onda je on opet poslije nje otpjevao i "Svetinju" i onda je to bio kraj..
Stvarno mi je bilo genijalno,nikad to neću zaboravit,bilo mi je bolje ove godine nego prošle,jer je i prošle bio na Novogradiškom ljetu...
I tako,to je prošlo,sutradan sam malo odmarala,spavala,trebala ić na slapove,al nisam jer su me starci nagovorili da idemo u Lipik,pa tako da sam išla tamo..
Bilo super,crkla sam od plivanja i svega,pa me to izmorilo i onda smo išli kući...
Pa su me frendice odmah zvale da idemo malo van,pa sam išla s njima na piće,malo zezancije i tak...
Jučer bila na slapovima i bilo je fenomenalno,kupala sam se do mile volje,skakala,nema šta nismo radili...
Al kad imaš dobro društvo,uvijek mora i biti dobro,i ovaj put nije bilo gnjurenja pod vodu,hehe...
I eto,ne znam šta više reći...
Bolje da ništa više ne pišem,jer ako mi se sad ugasi komp,ode sve...

Ljudi,pozdrav svima...

Bye

Pozdrav svima...
Eto,opet me nije bilo par dana jer nije mi se baš dalo pisat.
Kod mene ima nečeg novog,nešto je ostalo isto i tak,svašta pomalo...
Turniri i dalje traju,samo što je sad do petka pauza,pa je u nedjelju kraj,tako da se to ne propušta...
Upoznala sam par ljudi koji su mi zasad super frendovi,vidjet ćemo dalje,uglavnom su svi dečki,hehe...
Jedan od njih je htio bit sa mnom,al toliko mi je dobar kao frend,pa sam mu onda rekla da će tako i ostat,al nikad ne znaš šta će vrijeme donijeti,s čim se on složio i poštuje moju odluku,jer bolje biti iskren odmah,nego ga zavlačiti stalno...
I tak,onda još jedan se izgleda zanima za mene,ne znam još ništa,al po ovom kako stoji,istina je...
Onda sam se posvađala s dobrim frendom (prema kojem sam nekad osjećala i više od frenda,kao i on prema meni) i između nas je sa svime gotovo,mislim da nema povratka na staro...
Možda je bila moja krivica,al je opet i njegova i to puno puta,jer me pravio budalom,kao i drugu frendicu,i onda sam jednostavno pukla i preko poruke mu rekla sve,tad nisam ni razmišljala...
Da bi on vratio poruku i rekao mi to da briše moj broj,da me ne želi više čut i da je gotovo..
Mislim si u sebi,ok je,možda je bolje tako,jer nije mu ni prvi ni zadnji put da je takav..
Onda sam legla spavat jer bilo je negdje iza ponoći,upalim svoj mp4 i pustim si pjesmu Forgive me (naslov posta) na koju su mi počele suze,i onda mi je bilo teško što sam mu rekla sve te riječi koje nisam možda trebala...
Stalno sam slušala tu pjesmu dok se nisam smirila i zaspala...
Ustala sam ujutro i msilila o tome da mu pošaljem poruku isprike,što sam kasnije i učinila..
Rekla sam mu da u zadnjih par dana imam problema,još kad me on naživciro stalnim zvrcanjem u pol noći,da sam pukla i da nisam mislila to što sam mu rekla i ako mi može oprostit nek mi vrati poruku,ako ne,shvatit ću...
Ko budala sam čekala,al ništa,nije mi poslao...
Nema veze,bit će sve OK..
Sutradan mi se fućkalo za njega,boli me k**** za njega,kad je on takva budala,da ne poznajem veću,nisam dala da mi pokvari dan...
I tako je bilo,a ja sam se odlično osjećala,nikad bolje...
Taj dan bila je dugoočekivana snimka koncerta ThoMPsona na Maksimiru kojeg sam jedva čekala...
Ali tu večer sam izašla van na turnire,i rekla starom da mi snimi na kazetu,iako ću si kupiti i dvd,al dok on ne izađe,da imam šta gledat...
Vratim se ja kući poslije turnira,starci legli spavat,ja kazetu i gledaj i uživaj...
Bilo je odlično,ma fenomenalno,šta bi dala da sam bila,ajme meni,al i ovako je dobro izgledalo i zvučalo,hehe...
Eto,jučer sam bila na slapovima sa društvom,ponijela sam gornji dio kupaćeg,dole sam bila u kapricama i običnim gaćicama,jer nisam se htjela opet kupat,al ako me opet isprskaju,možda i skočim i tako u odjeći...
Došli mi tamo,oni mene napali svi,ajde se kupat,pa ajde,ajde...
I ja popustim,skinem majicu i onako uđem u vodu,mogu priznat da je bilo super,voda topla,(sjetim se jezera),hehe...
Onda su me počeli potapat al su mi prije dali da udahnem zraka i da me puste odmah,jer nisam htjela da mi se opet dogodi ono sa jezera,kad sam zamalo umrla,uf...
Tako par puta,pa su me hvatali pod vodom,dok sam se ja otimala,bilo je teško,al onda oni popuste...
Izašli svi malo van,ja više nisam ni ulazila,jer sam se htjela osušit,malo legli svi da se osunčamo,neki su opet u vodu,neki ne...
Onda smo mi morali ići,pozdravili se s ostalima i krenuli pješke,jer smo tako i došli,ja se usput osušila,jer je bilo dugo za pješačit...
I ništ,eto,taj dan mi prošo brzo,nisam nikud išla navečer,jer sam trebala ustat u 7 i 20 zbog prakse,koja mi je službeno počela danas...
Čujem ja ujutro zvoni,šta zvoni,jebemti,dok ja skužim da je mobitel i da moram ustat,jedva sam se nekako digla..
Spremim se,frend i frendica dođu do mene,i mi skupa u općinu...
Dođemo tamo,uvede nas neka tamo u Komunalno,gdje rade dvoje mladih ljudi,jedna cura i jedan lik koji je sin mog nastavnika iz osnovne,rekoh super..
Ma odlični su oboje,pričaju s nama,zezaju se,ispitivaju nas tak o školi,šta smo radili sve iz tog predmeta za praksu,i tak im mi rekli to i to,i onda ta cura kaže da pokušamo nešto na kompu...
Svi se ušutili,a pošto sam ja sjedila prva odmah,kaže meni da ja pokušam...
Ja onak,ok,mogu ja to,nije ništ strašno...
Sjednem ja tamo,ona meni pokaže to i to,sve mi je objašnjavala šta trebam i nije bilo teško,zapravo zanimljivo...
Tamo sam radila neke uplatnice i isplatnice,popisivala cijene toga i toga i bilo je super...
Onda su mi tako i frend i frendica,sve isto,pa sam opet ja i tak stalno,bla bla...
Pa smo radili kalkulacije i amortizaciju,obračun plaće i još tamo nešto,da bi nas pustili kući negdje oko 12,jer tad nam je bio kraj radnog vremena,hehe...
Došla kući,umorna,pospana,al prvo sam sjela za komp malo da vidim šta ima,pa sam samo zijevala i onda sam negdje oko 1 odlučila ić malo spavat...
Ustala oko pol 4,gledala serije i tak,dosađivala se malo.
Sad razmišljam oću li ić večeras van il ne,pa ako mi frendica javi da idemo,onda idem,ako ne,sutra sigurno idemo...
Nemam šta radit kod kuće,osim buljit u ovaj monitor i dop. se s frendovima...
Eto,ovo je bio "kratak" sažetak šta se kod mene događalo,i ništ,idem ja sad,a vi mi budite pozdravljeni...

Bye

Evo nije me bilo 4 dana pa da malo napišem šta se sve događalo...
Jučer mene frendica zvala da idemo na slapove u Okučane gdje se oni kupaju,pa mislim,si u sebi da odem malo...
I tak je bilo,al ja se nisam mogla kupat,jer imam "one" dane...
Nema veze,mogla sam ja bez kupanja,a i nisam htjela opet izgorit,jer taman mi se koža krenula gulit...
Došli mi tamo,puno sve,vidim ja lijepo,uređeno,čisto,pa tu je stvarno odlično,jebote,nisam ni sumnjala da je tako...
Smjestili se mi,frendice otišle na kupanje,samo je jedna frendica koja je isto imala "one" dane,ostala sa mnom na obali..
I tak se mi zajebavali,bila sam svejedno mokra jer su me isprskali,iako sam molila da ne rade to,bilo je uzalud govorit...
Uzmu vode u ruke i love me tamo na obali,budale...
Onda jedan lik dođe do mene i onak on meni:"Odakle si ti?"
Ja njemu:"Iz Okučana!" Onda on opet:"Nisam te prije viđo ovako negdje."
Mislim si u sebi,ja tebe stalno viđam,jer znam ga iz viđenja...
Onda on opet:"Koliko imaš godina?"
Ja opet njemu:"17!"
Onda on šuti i ponovo se okrene i pita:"Oćeš mi bit cura?"
Kad nisam upala odande u vodu od smijeha,jebote,kud ćeš me prije pitat oću ti bit cura,pa ni ne poznam lika nit on pozna mene,a i nije moj tip dečka...
Ajd dobro,onda opet me stalno zvao,zezo,da se idem kupat i tak to...
Dude,daj ohladi malo...
Uf,preživila sam i to...
Ovi drugi dečki pojačali glazbu iz auta i uživali tako svi,stvarno je bilo odlično...
Onda sam tim dečkima obećala da ću navijat za njih na turniru sinoć,da ću ponijet Hrvatsku zastavu,onak iz fore...
Oni otišli,mi ostali još malo,pa smo i mi krenuli,jer morala sam i ja ranije da se otuširam opet i spremim za navečer...
I tak smo frendica i ja otišle,ja malo onak navijala,još mi falilo da me ubiju ovi tamo koji su protiv njih...
Al,izgubili su i ne idu dalje,žao mi bilo,jer falio im je 1 jedini šugavi bod da prođu...
A bit će bolje slijedeće godine,ja se nadam...
Kad je bio kraj,otišla ja kući,upalim prvo komp da prošvrljam malo,onda TV,jer je bila repriza Zakona braće i tak ja sjedila opet do 2....
Ujutro morala ustat u 8 jer sam trebala u općinu zbog prakse,pa su mi frendica i frend došli i mi tako otišli skupa...
Dogovorili se sve s načelnikom i krećem na praksu od slijedećeg utorka jer od sutra idu prvo druge dvije cure,pa tek onda mi,a ja baš htjela od sutra,but it's OK...
Ja baš mislila da ću cijeli dan bit sama,jer su mi starci otišli u Požegu,a trebali su doć kasnije,al došli su jako,jako ranije...
Otišla malo spavat,al ustala,nisam mogla zaspat...
I sad eto,sjedim ovdje,pišem ovaj post i čekam poruku da mi frendica javi da idemo opet na slapove,hihi,jedva čekam,a onda opet večeras na turnir,ma ja nikad nisam bolje uživala...
Ovo ljeto će mi stvarno ostat u dobrom sjećanju,bit će pakleno vruće,bit će kupancije do mile volje....
Hehe,ode ja sad,budite mi pozdravljeni....

Bye

Pošto mi je brat sinoć došao,a sad spava,imam priliku napisati ovaj post,jer ne znam kad ću opet imat tu priliku...
Evo jučer je i službeno završila škola,pa se to moralo i službeno proslavit...
Hehe...
Ovako je to bilo...
Došli mi jučer ujutro u školu na tjelesni,s opremom,sa svime,iako su ocjene zaključene,al ne,naš profesor rekao ko ne dođe snižava ocjenu...moš si mislit...
Al dobro,ipak sam ponijela i tak nismo ništ posebno radili....
Onda smo imali informatiku, i oni koji su morali ispravljat...
Pa se onda trebalo ić na jezero......
Skupili se mi cure,otišle kupit cugu i u torbu i pravac 5 i još nešto km pješačenja,al kad si u društvu sve ti brzo prođe...
I tak mi krenuli,zajebavali se putem,nema šta nismo radili...
Čak je neke i viljuškar odvezao koji se našao na putu,a budala...
Došli mi do jezera,ludnica...
Čuješ ljude kako se deru,vrište,mislim si u sebi,jebote ko da ih kolju pa se toliko deru...
Otišle ostavit stvari,uzele si po Žuju,i polako...
Ja pola popila,još malo onako pijuckala,a pola sam dijelila okolo...
Onda se ovi htjeli ić kupat,rekoh,ajmo!
Došle na drugu stranu do jezera,ljudi se kupaju,uživaju,glazba na sve strane,roštiljada,nema šta nije bilo....
Ove moje cure se prvo bućnule,Ivona i ne znam ni ja ko je još tada,a pošto sam si ja obećala da ću se isto kupat,onda sam i ja ušla onako u hlačama i majici i nisam ni slutila da će bit tako dobro...
Voda fenomenalna,topla,čista,ma joj,sve super...
Ivona,Željo,Alen i ja otišle do nekog čepa i malo skakali,neki nisu smjeli na glavu,neću reć tko da ne bi bilo sramote...
Onda smo se opet vratili plivajući odakle smo ušli i tamo smo ostali neko vrijeme...
Pa smo izašli van,pa smo opet ušli i tako stalno...
Odemo malo do svojih,koji su sjedili i brinuli se za one koji nisu mogli hodat,a kamoli bilo šta drugo radit....
Tad mi je frendica digla tlak jer je htjela kući zato što je njoj bilo dosadno,morala je pazit na ostale i to,pa sam tu malo poživčanila..
Al dobro,nema veze,na kraju smo ostali...
Opet smo otišle na kupanje,sad je bila i Bara s nama,pa je došla i Anita...
I svi smo uživali,zajebavali naše dečke iz razreda,a oni nas potapali non stop...
Jučer sam se prvi put uplašila za svoj život,jer dečki su me toliko potopili i bili na meni,tako da nisam mogla izronit iz vode,a nisam imala više zraka,na trenutak sam bila malo ošamućena,a još me uhvatio grč u listu noge,pa sam nekako smogla snage i izronila van,skoro sa suzama u očima,malo mi je falilo da krenem plakat...
Izašla sam malo na obalu,sjela dok grč nije prošao,onda se oni skupili i pitali kao jesam li dobro,dok sam ja dolazila do zraka...
Toliko sam se tresla da vam to ne mogu opisat...
Al kad sam se oporavila malo,ponovo sam ušla u vodu i išla što dalje od dečki,bila sam sa svojim frendicama...
I onda sam ja rekla da je kraj,pošto sam morala kući,tak da sam izašla iz vode i otišla do tih drugih,malo sjela,popričala i onda smo krenuli kući...
Išli smo opet pješke,al ovaj put je sve brže prolazilo...
Kad smo stigli do puta gdje su se frendice trebale odvojit od nas,pozdravile smo se,i one su svojim putem,a ja i frendica svojim,tj. na želj. stanicu...
Vlak smo imale u 17.55,a stigle smo u sekundu,taman ušle,vlak krenuo,jebote život,čak ni kondukteri nisu bili,jer smo se švercale,ajd hvala Bogu...
Došle kući,crvena ko paprika,lice crveno,leđa,ramena izgorila,ajoj majko mila što je peklo...
Otuširala se opet,jer trebali smo poslije na turnire kod nas...
Namazala se kremom,i odmah kažem staroj da me jogurt čeka kad dođem kući...
Tak je i bilo,ja jogurt na sebe,pa će me valjda proć do sutra..
Al baš i nije,još sam crvena,peče me i nisam mogla spavat cijelu noć....
Jebiga,samo da me prođe...
Ode ja sad opet stavljat jogurt na sebe a vi ljudi moji,uživajte sad bez škole,zabavljajte se,provodite se,radite šta vas je volja,iskupajte se,pocrnite,nađite dečke i cure i šta ja znam,šta još....

Aj,zaboravi štafetu koju mi je proslijedila Jopa...
Pa evo onda...

1.Izdvoji jedan trenutak koji će ti zauvijek ostat u pamćenju.
Ima dosta trenutaka,pa tako da se ne mogu odlučiti koji bih izdvojila.
Možda neki koji ima veze sa obitelji ili ljubavi,ne znam stvarno...

2.Kada bi od svih mrtvih osoba na svijetu mogla vratiti jednu osobu to bi bila...
Definitivno moj djed koji je bio najbolji djed na svijetu.
Bio je veliki dobričina i najpošteniji čovjek kojeg sam ikad upoznala.
Žao mi je samo što nas je njegova smrt razdvojila,pa ga nisam upoznala toliko dobro,iako sam imala 8 godina kad je umro,to je bilo premalo vremena za nas dvoje..
Voljela bih da je duže živio...

3.Što misliš (ali iskreno),kakvu sliku imaju o tebi tvoji frendovi/ice...
Ne zamaram se time tko šta misli o meni,ali nadam se da je u svakom slučaju dobro.
Ako sam ja dobra prema njima,valjda će i oni bit dobri prema menu pa će onda obostrano mišljenje biti naravno pozitivno,ako ne,onda ne znam ...
Možeš ti bit i super s frendom/icom,a da oni opet misli loše o tebi,ne zna se na čemu si...

4.Najtužniji trenutak u tvom životu.
To je vjerojatno onaj trenutak kad mi je mama bila u bolnici,pošto ima problema s okom,pa kad smo je ostavili i trebali poći kući,ona je briznula u plač.
I ima još puno tužnih trenutaka u mom životu,al ne želim pričati o tome...

5.Kada bih mogla vratiti vrijeme,promijenila bih...
Puno stvari,ne znam kojih,ali sigurno ima nešto što bih sigurno.
Teško mi je sad se odlučit za nešto.

6.Izdvoji 5 najboljih prijatelja i što kod njih cijeniš a što te iritira.
Hm,ne znam koje bih prijatelje izdvojila,jer ako nekog ne izdvojim možda će se ljutit il šta ja znam šta već.
Pa je bolje da onda ne objavim imena.
Sigurna sam da znaju tko su te osobe,tak da...
Ali najviše me iritira ljutnja bez razloga,ogovaranje,podlost i te takve stvari...

Eto,ovo je dosta dugačak post,pa kom se da pročitat nek čita,kome ne,ne mora...
P.S.Štafetu nek si uzme tko hoće...

Toliko od mene...

Pozdrav...

Eto vraga,imala priliku otić jučer na Thompsonov koncert sa svojim tetkom,al na kraju ništa od toga,pa je stric onda išao s njim...
A ja cijeli dan u kurcu,tužna,sva nikakva,ne mogu ić na najveći spektakl u posljednih par godina,na koncert mog najdražeg i najboljeg pjevača...
Negdje u ovo vrijeme jučer počela neka kišica,crni oblaci zavladali plavim čistim nebom,mislim si u sebi,ne daj Bože da i u Zagrebu pada,bila bi velika šteta...
Da bi meni brat negdje oko 19 sati poslo poruku da tamo pada ko luda,nevrijeme i da je bolje što nisam došla...
Ja onak,ajd dobro,valjda će se smirit vrijeme...
Odem negdje oko 20.15 na ljetnu ligu kod nas odbrojavajući svaku minutu do početak koncerta,tj. do 21 sati...
I onda kad je sat otkucao 21 sati,ja onak u sebi:"Počeo je"
Jebemti,šta bi dala da sam sad tamo,Maksimir 100% ludi,gori...
Al,šta se može...
Dođem ja kući oko 23 sati,stari sjedi u boravku,ja pravac u sobu na komp i pustim njegove pjesme...
Gledam njegove slike i tak...
Onda gledala neki film i na spavanje...
Što je najgore,sanjala sam da sam na njegovom koncertu na punom Maksimiru,onda me uhvatio grč u listu noge,pa sam se i tu derala,jer je užasno bolilo,pa je na kraju prošlo i onda sam opet zaspala...
Probudim se ponovo u 9 sati ujutro,pa onda opet zaspim i tako do 12.35,jer bila sam preumorna...
Dođem ja u boravak,stari mene pita:"Šta misliš koliko je ljudi sinoć bilo na koncertu?"
Ja onak:"60000,možd manje malo."
Kaže on:"Nitko."
Ja opet pitam:"Molim,kako,jel zbog kiše il...?"
Kaže stari:"Da,i odgođen je za večeras."
Pa ja ne mogu vjerovat,nije moguće,svi ti ljudi koji su došli,došli su džabe..
A jebote,bađ mi je žao...
Poslije saznam od jedne cure da je ulaz večeras besplatan,jer mnogima je karta uništena,pa onda...
Ja se onda opet mislim u sebi:"Joj,pa mogla bi ić onda večaras,nema veze što nemam karte."
A onda mi sjedne u glavu da sutra moram u školi bit u 8.50,zbog jednog jedinog šugavog sata,da bi ispravila šugavu matematiku da imam 2 zaključeno...
E onda su mi suze potekle,pa koja sam ja budala da sam si dopustila to...
Jebemti matematiku,čak bi sad radije da imam komad,pa da odem na koncert,koliko sam luda to bi i napravila,al moram to riješit zbog staraca....
Poslije pitam staru,da ne moram sutra u školu na taj sat,jel bi smjela ić na koncert?
Kaže ona,pa normalno,sjedi na vlak i idi,vrati se kad oćeš...
Tu sam onda opet pukla,suze potekle niz lice,ja se pokupim i odem u sobu...
Tamo sam ostala nekih 10-ak minuta,pa sam se smirila i onda opet upalila komp i opet pustila njegove pjesme...
Pomolim se Bogu da se večaras održi koncert,zbog svih tih ljudi,od kojih pola ne može doći,jer sutra je radni dan,i to bi bila još veća šteta,al jebiga...
Možda kad bi koncert odgodio do slijedeće subote,možda bi onda još više ljudi došlo,al to se neće dogoditi,danas im je obećao i to će obećanje održati...
Ne znam više šta da pišem...eto...

Pozdrav svima....

Sinoć sam objavila jedan post,ne znam jel ga ko pročito il ne,al uglavnom u tom sam postu opisala svoju krizu,i probleme s kojima sam se nosila već par dana....,pa sam ga obrisala.....
Na 1. mjestu je bilo to hoću li iz matoša imat komad il pozitivnu,to me psihički doslovno ubijalo...
Svaki dan skoro u suzama i s jednim te istim pitanjem:"Što je meni ovo trebalo?"
Onda je tu svađa sa bratom što se tiče Thompsonovog koncerta u Zagrebu,nije htio ić sa mnom pa sam ja pukla,naljutila se na njega,da bi meni stari sinoć rekao da kupim dvije karte...???????
Ja onak:"Zašto,pa ne idem ja!"
Kaže on da će ić mama sa mnom,al onda sam opet ja rekla da ne želim da ide sa mnom samo iz sažaljenja što toliko prokleto hoću ići...
Pa sad ne znam još uvijek jel idem il ne...
E a danas sam dobila rezultate testa iz matoša,pazite ovo,5 učenika nije bilo u školi,pisalo nas je 26...
24 dobilo je komad,samo dvije učenice dobile 2 jedva,na granici....
I sad ona upisjue ocjene i onome kome može zaključi za kraj...
Došla do mene,kažem ja 1 iz testa,ona onak gleda 1.pol (imala sam pozitivnu),gleda 2,jer imam dvije pozitivne i dvije negativne,pa mi na kraju kaže da dođem u ponedjeljak to ispravit i vjerojatno ću imat 2...
Ja sva sretna,nisam mogla doć sebi od radosti...
Tako da je moja kriza danas završila,ponovno sam ona stara Martina,vesela,otkvačena cura,jupiiii!!!!!!
Moram sad malo vježbat do ponedjeljka,i lijepo ispravim i sa 2. razredom sam završila,sve će mi ocjene onda bit zaključene i gotovo...
Prolazim s 4,što sam i očekivala,i svi sretni...
Hehe,ma ja sam vam danas luda,al moram kosit travu večeras...jao...
Al nema veze,sad mi se sve da radit...
Joj,ljudi moji...
Sad još samo da idem na koncert i bit ću najsretnija osoba na svijetu...
Rođendan nisam slavila,nit sam šta dobila,jer sam ja rekla da ne želim poklone,samo sam htjela na koncert...
Samo da mi se to ostvari i to će mi bit najljepši poklon za rođendan...
Najviše zahvaljujem Bogu što mi je pokazao da se sve može uraditi,bez obzira koliko to bilo teško...
Ne mogu zaspati dok se ne pomolim,jednostavno,mislim da će mi On pomoći,a tako uvijek i bude...
Eto,to bi bilo to....
Ljudovi moji,uživajte,zabavite se...
Još samo malo,i gotova škola,moramo izdržat i to....
Idem ja sad,veliki pozdrav svima....

Bye

Evo opet sam dobila štafetu od moje frendice CHIKITE,pa i ja moram na osnovu ovih riječi napisati što mislim o tome...
Riječi su:LJUBAV,SREĆA,ISTINA,PRIJATELJSTVO,PRIJEVARA...i onom kome proslijedim ovo mora na osnovu istih ovih riječi napisati štafetu...
Pa da krenemo...

LJUBAV-što drugo reći,najljepši osjećaj na svijetu.
Iako ponekad zna jako boljeti,bez obzira na to lijepo je kad osjetiš one leptiriće u trbuhu,zar nije tako?
Ja sad trenutno ne znam dal' volim ili samo simpatija,al nešto od tog dvoje je sigurno i to jako...
Naime,dva dečka su u pitanju,pa ne znam kog izabrati...
Teška mi je odluka,samo se bojim da ne donesem krivu...
Al htjela bi je što prije donijeti jer za jednog će mi poslije bit prekasno zato jer odlazi,a za drugog ne znam...
Situacija nije najbolja što se tiče tog drugog,ne mogu o tome pričat,ali nemoguće je da išta među nama bude,tak da....

SREĆA-ja sam vam uvijek sretna,uvijek nasmijana,vesela,samo kad nešto bude,onda mi na prvi pogled vidite tugu u očima a i ponašanje,jer tad sam potpuno drukčija...
No,uglavnom me prati sreća,još pogotovo kad ustanem iz kreveta ujutro,vidim sunce,lijepo grije,odmah se i ja bolje osjećam i upravo zbog toga,bilo šta da se desi tog dana ne može mi pokvarit veselje...
Znaju moji kakva sam ja po prirodi,a čim me i upoznate vidite odmah da sam vesela cura...
A ne znam šta drugo reći,pa pišem šta mi padne na pamet....

ISTINA-kao i moju frendicu Chikitu,odmalena su me učili da ne lažem i da uvijek govorim istinu...
U očima osobe znam kad mi govori istinu,a kad laže...
Iako je istina katkad bolna,reci je pa šta bude,bar si iskren i prema sebi i prema drugima....
Ja ne volim laž,zapravo ne podnosim je...
Zbog tog ne volim ni osobe koje lažu,iako poznam mnoge takve,govore ti laž,a poslije otkriješ koliko je okrutna istina koju je zadržao za sebe...

PRIJATELJSTVO-e tu se već ima o čemu pisat...
Ja sam osoba koja ima malo pravih prijatelja,a puno poznanika...
I ti pravi prijatelji su stvarno pravi prijatelji,nisu oni koji će te ostavit kad ti najviše treba,kad te najviše boli,ne...
Oni su tu kad ti treba pomoć,utjeha i veselje...
Tako ćeš i ti njima biti pravi prijatelj...
Mnogi se zeznu,pa za najboljeg prijatelja saznaju da je osoba koja ti iza leđa radi šta stigne...
Tu se mnoga prijateljstva nažalost raspadnu...
Iako sam u osnovnoj školi imala najbolje prijatelje,s kojima sam još i danas u nekim prijateljskim odnosima,tek sam u srednjoj stekla prijatelje koje ne bih htjela mijenjat nizašto na svijetu....
Poznamo se tek 2 godine,al to je kao da se poznamo cijeli život...
Zapravo to su samo prijateljice,jer nemam najboljeg prijatelja...
A to su:ARIANA,TATJANA,NINA,CHIKITA...
Cure,volim vas puno,znate to već....

PRIJEVARA-ne bih mogla oprostit prijevaru,bilo u ljubavnom smislu ili ovako...
U ljubavi ne volim bit prevarena,jer to nikad ne bih oprostila,pa tako ni ja ne bi varala,i ne bih to mogla učiniti dečku kojeg volim...Jednostavno je...
Ma bilo koji način prijevare ne bih oprostila,jer je preteško to učiniti,a i kad oprostiš,možda će se to još par puta ponavljati i onda je stvarno kraj...Nema se više o čemu pričat...

Eto,ja sam našvrljala nešto,nije Bog zna šta al se bar razumije što sam time htjela reći...
Ovu štafetu prosljeđujem ovim osobama:ARIANI i NINI

Evo došao je napokon...
Moj 17. rođendan,ah...jedva sam ga dočekala...
Jutros došla u školu i odmah svi puse dijele,cure,dečki,ma svi....
A bilo je super,još da ga slavim bilo bi još bolje...
Naime,u svađi sam sa starcima nekih tjedan dana upravo zbog toga...
Ja htjela u Novsku,malo u Pivnici,malo vani bilo gdje...
Al,neda meni stara u Pivnicu,zato što joj je raska nakljukala stvari kako se tamo vrti droga,kako ovo,kako ono...
Ma boli me kurac više za sve,rekla sam im da neću poklone uopće i da im nije palo na pamet kupit...
Pa nek vide poslije...
A baš bi nam bilo dobro tamo,jer slavili bismo čak 3 roćkasa,al ja ne mogu...
Nažalost...
Ah,šta da drugo kažem...
Oni oće da pozovem ljude kući,al kako ću kad svi skoro trebaju i kod moje druge frendice i kod one treće u Novsku...
Nikako ne može tako...
Zbog tog sam na kraju odlučila NIGDJE....
Neću ni u Okučane,nemam tamo šta radit...
Samo se nadam da će mi brat uspjet nabavit ulaznicu za Thompsonov koncert na Maksimiru...
Otići ću lijepo u Zagreb kod njega jer se upravo jučer preselio,tak da imam gdje i spavat i ujutro kući i to je to...
Molim Boga da nisu rasprodane sve ulaznice...
Bar da tamo idem kad ne mogu nigdje drugdje.....
A šta'š,takav ti je život...
Eto,u školi ništa posebno,ocjene se zaključuju,kraj je blizu...
Jezero,ahhhhhhhhhhhhh.....jedva čekam da se bućnem...
Hehehehehe....
Ovo nije bio baš dug post kao ostali,al eto sad trenutno nemam o čemu pisat...
Pa stoga,pozdravljam Vas do slijdećeg posta...

Bye

E ovako ljudi moji,pošto me nije bilo dosta dugo,moram vas obavijestit da će ovaj post bit prilično dug i to zahvaljujući mojoj frendici Ariani i njenoj proslavi roćkasa....
Pa da krenemo...

U subotu je bio taj ludi dan,ne samo zbog njenog roćkasa nego i zbog odbojkaske tekme koja se održala u Novskoj...
Naime igrala je reprezentacija Hrvatske i Australije (dečki) i to se nije smjelo propustit...
Tako smo ja i moja frendica krenule iz Okučana u 18 sati,da bi stigle na tekmu a poslije produžile do Ariane...
Došle mi tamo,čekala nas još jedna frendica i mi polako krenule u dvoranu...
Našle si mjesto i uživale u pogledu,jer Australci su bili stvarno komadi...
Dobro,neki od njih,kao napr.Roberts,De Salvo,Yudin,njega je frendica non stop gledala jer je isti kao i njen bivši...
I tako je tekma počela...
Izgubili 1.set,al zato dobili slijedeća 3,da bi konačno rezultat bio 3:1...
Još sam dobila majicu koje su naši dijelili publici,zapravo ulovila sam je od nekog klinca...
Nije mi velika uopće,samo mi je do koljena,he he...
Poslije smo krenuli kod Ariane,jedva sam čekala...
Kad smo došle,pozdravile se s ostalima,izljubili se i otišle sjesti na klupe...
Dok smo prolazile,neki dečki su svirali tamburice i druge pjesme,među kojima je bio i Arianin bratić...
Primjetila sam ga odmah,al nisam znala jel to on...
Poslije kad sam pitala,ispostavilo se da je...
Mislim si u sebi:"Dooobar"!!!!!!
Dečki iz razreda su već bili tamo,sjedili i pili,pa smo i mi odmah uzele piće...
Prvo smo popile po jedan Pan,da bi onda još jedan,i tad je mene uhvatilo,jer nisam ništa jela od ručka kod kuće...
Al ne toliko,samo mi se malo vrtilo...
Onda smo odlučili malo prošetat do Pivnice,da vidimo ima li koga...
Došle u centar,gore je bilo puno,al dolje ni žive duše....
Mojoj je frendici bilo dosta loše,al smo nastavile do Plavca,gdje sam ja popila Bavariu,a druga frendica Stellu...
Ovoj kojoj je bilo loše,išla je stalno rigat,da bi konačno sve izbacila iz sebe...
I tad smo se htjele vratiti natrag do Ariane,da je smjestimo spavat...
Prije toga smo opet navratile do Pivnice da pišamo i onda smo krenule...
Došle kod Ariane,ova otišla spavat,a za nas noć tek počela...
Ja i druga frendica smo otišle sjest,upoznat se s ostalima i tak se malo zajebavat...
Onda sam ja opet popila jedan Pan i tad sam stvarno,moglo bi se reć,bila dosta pjana...
Postalo je veselo,plesali smo,pjevali,derali se...
Tad sam ja malo otišla sjest vani na klupu,da se odmorim,a ovi me htjeli zalit kantom hladne vode...
Al malo su me samo nakvasili po vratu i leđima i to je to...
Poslije smo opet otišle sjest,ja sam sjela malo dalje,na stolicu...
Onda mi je "on" rekao da sjedenm bliže...
Ja njemu:"Pomakni se malo",i tak sam ja sjela pored njega na kraj klupe,dok je s njegove druge strane sjedila Ariana...
I onda je stavim nogu na šipku od stola,a ispod moje noge je bila i njegova,tak da smo bili prekriženi...
Pili smo kavu,ja da se otrijeznim,on je pušio i također pio kavu,dok su ovi prekoputa stola svirali i pjevali...
Kad ja odjednom osjetim njegovu ruku na svom koljenu,onak nježno me dira...
Ja gotova,naježila se sva od tog lijepog osjećaja...
Pogledam u njega,on se smije,smijem se i ja,i namigne mi onak...
Ja se prepustila skroz...
Onda je prstima pratio ritam pjesama na mom koljenu,dok me nije poslije uhvatio za ruku i isprepletao prste oko mojih...
Tak smo se držali nekih 5 min,uf...milina...
Nitko nije skužio šta se radi ispod stola,osim Ariane,koja je sve vidila normalno...
Nisam htjela pustit njegovu ruku,htjela sam da dugo traje...
Al ne znam zašto,ne sjećam se zapravo zašto smo se pustili,možd sam ja trebala na wc,nemam pojma...
Uglavnom,svi smo ustali i počeli opet plesati i pjevati,polako se počelo svanjivati...
Taj je ova druga frendica trebala ić kući,i pitanje je bilo tko će je otpratit...
Na kraju sam ja išla s njom,otpratila je,vratila se ekipi i onda se probudila i ona...
Rekla sam joj da je propustila dosta toga u noći...
Al dobro je što je malo odspavala,da se odmori,jer stvarno je izgledala koma...
Onda sam se ja malo zajebavala,uzela krpu i natezala se s ovim,i tad mi frendica kaže da pustim krpu,nisma htjela,al slučajno mi je iskliznula iz ruke i on je pao...
Onda sam mu se morala ispričavat,da bi na kraju moralo bit "NAMA"žao,KAJ GOD...
Još sam ga par puta zadirkivala krpom i onda je on došao sjesti nasuprot mene,stavio mi ruke na noge i nježno me dirao...
Uživala sam na svaki njegov dodir...
Tad je rekao da moramo malo popričat...
U ovom dijelu neću ulazit u detalje...
Uglavnom,htio me poljubiti i krenuo je,al ja sam okrenula glavu,upravo zbog tog razgovora,tak da me poljubio u lice...
Možda nisam trebala to uradit,al sad je kasno...
I onda je opet rekao da ćemo popričat,al nismo...
Ostatak smo proveli zabavljajući se...
Onda smo ja i frendica morale kući...
I dok smo se pozdravljale,ja njemu pružim ruku i kažem:"Nadam se da ćemo s eopet vidjeti"!
On meni to isto kaže,i mi odemo....
Išle smo kući u 12.45,a trebale smo oko 6 ili 8...
18 sati bez hrane,spavanja i bilo čega drugog,došla sam kući tužna što ništa nije bilo,a opet sretna jer sam se super provela...

Želim se posebno zahvaliti Ariani na nezaboravnoj noći u mom životu....
Cvrca,volim te puno,i jako mi je žao što više nećeš ić s nama u razred,al uvijek ću bit uz tebe...
Viđat ćemo se stalno,bit će sve isto...
Vidiš,rekla si da ga nijedna nije odbila,a zašto ja jesam,ne znam ni sama...
Ne mogu više ovo pisati,budi mi uspomene...
Ljudi,ovo nije ništa,koliko je toga svega bilo te noći,nisam htjela ulazit previše u detalje,ovo je bilo samo mali dio toga...Iako je dosta velik....
Slijedeći post ću objavit na svoj skorašnji roćkas,tako da dotad ne očekujte novi post...
Škola je pri kraju,mora se ispravljat šta se ima,gotovo je,prebrzo je prošlo...
Eh,da zaboravih reći...
Ovaj naslov sam odabrala zato što su to oni pjevali te noći,kad su bili ludi,kad smo svi bili ludi...
Najkrvavija pjesma..hehe...

Idem ja sad,još jednom pozdravljam svoju ekipu i cijelu ekipu sa roćkasa...
Ljudi uživajte mi...
Pusa....

Pozdrav

Ko što kaže i sam naslov,još jedna jebena godina and it's over...(što se tiče škole)
Ne za mene nego za meni dragu osobu,a jednim dijelom može se reći ipak i meni...
Ne znam kako ću to preživjet...
Vrijeme će donijeti svoje...

E,ovako,prošli tjedan je bio dobar,osim što su nas maturanti špricali vodom...
Al meni ne smeta,još bolje,dođe ti osvježenje po ovoj vrućini..
Uglavnom,samo to..
Nikud nisam išla za vikend,nije mi se dalo,tak da sam kod kuće ubijala dosadu...
Uglavnom sam se pripremala za testove koje slijede pred kraj...
Upravo smo danas pisali gospodarstvo i riješila sam sve moguće,ko da mi je bilježnica bila otvorena i da sam prepisivala,al nisam,sve sam sama...
Kad se nauči sve se može...
I jučer i danas su nas maturanti opet špricali vodom iz pištoljića i pušaka na vodu,i bacali su konfete na nas...
Al nek uživaju,i mi ćemo tako...
Zadnji,6. sat imali tjelesni,opet radili košarku i ne mogu vjerovat dobila sam 4,a nikad nisam skoro dobila ocjenu nižu od 5...
Radili neko dobacivanje u paru i jebiga,tako je ispalo,al bit će svejedno 5 za kraj...hehehe...
Skuhala sam se taj sat,vrućina je bila užasna u p.m. i onda izađeš lijepo na zrak i ovi te polijevaju...
Nije zdravo,al ti stvarno dobro dođe...
Ma ja sve radim obrnuto što se tiče toga...
Kad je vruće,ja obučem dugi rukav,a kad je zima,ja u kratkom i onda me pitaju jesam normalna,ma odabij od mene....
Ona moja stoka znaju kakva sam i već su navikli na to(znaju oni šta ja mislim,hehehe)...
A šta ćeš,takav ti je život....
Joj,ljudi moji,kod mene bio prolom oblaka,led pado lijepo a ja uživam...
Kiša se ispadala ko luda,evo i sad pada,jebo je konj,sad bi trebala malo prestat,kako ću sutra u školu,ak nastavi tako...
A moram u školu,odgovaram šugavo novčarstvo(drž'te mi fige),al taj predmet od sutra imam još samo 2 sata...
Mora se sredit šta se ima,ocjene se zaključuju,gotovo je...
Jebote,kud prije...
A sjećam se ko jučer da sam krenula u 2.r...čovječe...
Ode ja sad,moram ić još malo učit,pa ću gledati seriju i na spavanje...
Molit Oče naš i Anđeo,čuvaru mili da sve prođe dobro sutra iz odgovaranja i da dobijem 5 iz testa,što mislim da ću i dobit...
Sad stvarno odo,ajd bok svima...

Pozdrav

Nije me dugo bilo,a dobro par dana,al svejedno....
Pa da napišem novi post iako ne znam o čemu bih pisala.
Valjda ću se nečeg sjetit,ne znam...

Eto,prošli tjedan bilo sve u najboljem redu..
Škola super,ljubav tak tak,više sam izludila tak da nemam blage.
Nije se ništ posebno dešavalo,ja sam se osjećala jebeno odlično,valjda promjena vremena,ne znam..
U četvrtak Eurosong polufinale,kao što svi znate totalna katastrofa...
Pa normalno,mi pošaljemo starca i amaterku tamo,ma daj molim te.
Drago mi je što nismo ušli,jer pjesma je stvarno bila suck.
U petak bila na festivalu "Djeca pjevaju hitove",hi hi...ma nisam ih ni gledala,više sam gledala svoju bivšu grupu break dancera koji su odlično plesali...
Kajem se što sam otišla,al šta je tu je...
Trebala sam ići u petak Sl.Brod na Thompsonov koncert i Martini na roćkas u Novsku,al na kraju ni jedno ni drugo,nego gledat klince...Ajd dobro...
Subotu sam provela vrlo toplo i sunčano i rješavajući zadatke iz knjigovodstva.
Al nije bilo toliko naporno,naprotiv bilo je jako zanimljivo.
I tak,cijeli dan sam uživala,kuhala se,zezala se s bratom.
A onda sam opet gledala Eurosong finale.
Pjesma od Srbije mi je bila jako dobra,još da je bila ijekavica bilo bi super,al pjesma je prelijepa...
Iako ih ne podnosim i ne volim,drago mi je što su oni 1.jer nije bilo baš nekih posebno dobrih pjesama.
Tko zna,možda ćemo mi nekim Božjim čudom odnijet pobjedu kod njih,nikad se ne zna...
Al nema veze,ima vremena do tad...
Jučer cijeli dan nisam ništa radila,sunčala se stalno,tuširala se da bar malo olakšam ovu vrućinu..
Brat mi jučer otišo,još 15-ak dana i gotova vojska,jupi...
Al onda ode odmah radit i opet sama...
Jebemti sve...
A užasno mi fali....šmrc
Sinoć prije Zakona braće malo učila gospodarstvo jer sam danas trebala odgovarat...
I onda sam opet poslije do nekih pol 11 i onda sam otišla spavat..
Jutros ustala tako veselo i odmoreno,vruće,inače spavam u gaćicama i nekoj majici kratkoj,al džabe,opet je vruće...
I otišla ja na vlak,došla u školu...
1.sat imala njemački,pisala diktat,dobila 5,kao i obično i eto...
Odgovarala gospodarstvo,ja tamo njemu nešto bubala što sam naučila,nešto svojim riječima i pita on mene na kraju za koju sam ocjenu ja to znala,kažem ja 4,a on odmah,ma nije to je 3...
Ma piši šta oćeš,a poslije opet kaže,ak dobiješ 5 iz testa,imat ćeš 4,ajd to sam imala i na polugodištu,a to će mi i ostat...
Jupi...
Prošao školski dan,trebam kući,ne da mi se ići,ne da mi se hodat toliko do stanice po ovoj vrućini,al nekako sam izdržala...
Došla kući,jela,istuširala se i na komp naravno,malo se zajebavat i tak...
Za sutra nemam šta učit,tako da cijeli dan mogu bit bez brige...
Uživancija...
Eto,ode ja sad,nemam više šta za reć,pa do pisanja...

Pozdrav

Evo i meni je moja super frendica NINA,proslijedila štafetu,pa sad ja trebam napisat 5 stvari koje ne znate o meni...
Pa da krenemo....

SPORT-svi moji već znaju za to,al evo i da objasnim zašto ga volim.
Već kao mala djevojčica,nema šta nisam radila.Dubila na glavi,penjala se po vratima,izvodila sve moguće i nemoguće.
Zbog tog sam imala i malo zdravstvenih problema,al ništa strašno.
To mi je ostalo i dan danas,te ne mogu zamislit dan bez sporta i rekreacije.Ne samo što je koristan već je i vrlo zdrav.
Zato mi je želja poslije srednje upisati Kineziološki fakultet,al još razmišljam i imam još vremena razmišljat.
Vidjet ćemo što će biti.

VRELA VODA-obožavam se kupati vrelom vodom,dobro,ne baš vrelom,al u svakom slučaju vrućom,pa sam opet kao mala imala "malu" nezgodu.Naime,sjela sam u lonac pun vrele,kipuće vode,čak do pola leđa.Samo su mi noge i glava bile vani.
Bila sam sva u zavojima,jer su najviše leđa nastradala.Ali znate šta,danas nemam ni jednog jedinog ožiljka,nijednog traga,ko da ništ nije ni bilo.Imam sreće,zar ne?

VID-DIOPTRIJA-NAOČALE-imam dosta slab vid,mislim,vidim ja sve,al ne vidim daleko,tj.kratkovidna sam.
Zbog tog već od svoje 3 god. nosim naočale.Al danas se stanje znatno poboljšalo te vidim sve bolje i bolje i naočale koristim samo za čitanje,pisanje,gledanje TV-a,rad na kompu itd...Kad mi se dioptrija prestane mijenjat,vjerojatno ću prijeći na leće,al san mi je da mi se vid skroz popravi.Nadam se da će mi se i ostvariti.

AUTI-MOTORI-BRZA VOŽNJA-ah,što reći,tko to ne voli.Jednostavno sam luda za autima,motorima,onim nabrijanima.
Onim koji prođu pored tebe i čuješ onaj moćni zvuk i poželiš odmah jednog takvog.Nema ljepšeg zvuka od toga.
A znate ono:"U daljini čuju se,kao gromovi...."Pa jel istina il nije,he he he....

HORORI-iako ih većina ne voli gledat,ja ih obožavam.Prije ih isto nisam mogla gledat jer sam mislila da su prestrašni,al danas se to promijenilo.Zapravo,nisu mi više strašni,nego na neki način smiješni.Kad vidiš Jasona ili Freddya,znaš da je to gluma,takva scena i nije stvarno.Ali neki još stavljaju ruke na oči i kao žmire,a zapravo vire kroz prste,scarrrrryyyyy....


Eto,to bi bilo to o meni.
Štafetu proslijeđujem dalje ovim osobama:

CHIKITI
MICHAELI

Pozdrav

Evo ljudi jedan post,kao što sam i obećala,nakon dužeg vremena....
Ne znam kako vama,al ja se ovih par dana osjećam jebeno dobro.
Mene opet uhvatile moje ludorije,pa postala opet vesela...he he he....
Pa evo da krenem...

U prošlu subotu bila vani i super sam se zabavila!
Džabe ponijela novce,sve su nam frendovi plaćali,dobro jedan tip je slavio roćkas pa nas je častio,al ovi ostali nam stalno plaćaju,he he,bolje za nas...
I tak mi se zajebavali,smijali se do suza,ma nema šta nismo radili...
I tak smo slijedeća 2 dana opet izlazili,a svi smo najviše čekali utorak.
Kao što znate kod nas je bila 12.obljetnica "Bljeska",pa se to uvijek svečano proslavi.
Svanuo utorak,ustala u pol 9,ne mogu vjerovat jebote...
Starci se spremali ići na polaganje vijenaca u parku,a došao Mesić,Sanader,Šeks pa i Kosorka i kompanija...
Ja stalno frendici slala poruke kad ćemo ić,jer nisam mogla dočekat.
Ma htjela sam vidjet oće li bit mladih vojnika ko i svake godine,ali ali...
Negdje oko 17.30 smo krenule,otišle odmah na piće sa ostalima.
Bili tamo pola sata i onda otišle na igralište.
Okupilo se dosta ljudi,mnogo Novljana je došlo s nekim folklornim skupinama,a neki i ovako..
Ja sam najviše čekala Slavonske lole i vatromet,to je vrhunac večeri...
Nigdje vojnika na vidiku,jebemti sve...
Al nema veze,bilo je dobro i ovako.
Bilo je jako dobro.
I napokon kad su došle LOLE,okupila se rulja,puno sve.
Moje frendice i ja uhvatile se u kolo s ljudima i mi tak plešemo i pjevamo.
Ma bilo je fenomenalno...
Najviše se pjevalo na pjesme:Sve je ona meni,Ti si moje najmilije i Prijatelju,nije lako...
Te tri pjesme su mi bile najdraže,osjećajne..a normalno spominju i garavuše,he he...
Dok su lole pjevale,točno u 22 h,počeo je vatromet,koji je trajao dobrih 6 i pol minuta...
Bio je fantastičan,nikad bolji,stvarno je bio suuuper...
Eh,da se oće opet ponovit...
Poslije vatrometa ujedno je i završila večer..
Svi se uputili kućama,ja sam otišla još sa svojima na piće...
Pomirila sam se s frendovima,s kojima nisam pričala koji mjesec.
Samo jedan od njih je bio podosta pijan,pa ne znam jel se uopće sjeća šta sam mu rekla,ma pusti budalu,ak je je,ak ne,šta me briga..
Došla kući u 22.50 h,malo se sa starcima zakačila,i otišla spavat...
Al sve je uredu,već sam se pomirila,ma zbog gluposti je sve to...
Jučer u školi ništ novo,sve po starom,pisala novčarstvo,mislim da ću dobit 4,daj Bože..
Danas u školi pisala matku,ma bit će pozitivna sigurno...
Pisala i zadaćnicu iz hrvatskog na temu "Nježne godine"..
A ja sastavila sve,od rođenja pa do danas,pa ćemo vidjet šta ću dobit.
I tu se nadam dobroj ocjeni...
Ma šta bude,ne opterećujem se previše s tim.
Stvarno sam neka sretna danas,čak ni ne mislim na njega previše,iako još ono...
Al ne toliko koliko prije,ne znam zašto..
I drago mi je zbog toga.
Da se bar mogu skroz odlijepit od njega,bilo bi super.
No neka stvari idu svojim tokom,pa ćemo vidjet šta će bit....
Toliko....

I još nešto..
Pokoj vječni Ivici Račanu,amen....

Pozdrav..bye,bye

Bok ljudi.....
Eto opet me nije bilo par dana,pa evo da se javim.
A i nisam mogla zbog škole baš,ha....
Moš' si mislit!
Pa eto,kod mene ništ novog,sve po starom...
Škola na mjestu,sve na mjestu,samo...
Ne znam više šta da radim,izgleda da je došlo vrijeme za neke promjene.
I morat ću to uradit,jedino ću se tako možda osjećat bolje,al ne mogu.
Već sam uradila neke stvari,recimo...ne pričam više s 10-godišnjim bivšim frendom,jer jednostavno je radio mnoge stvari koje su me povrijedile,pa se nadam da je shvatio o čemu se tu radilo i zašto sam se ja toliko promijenila,kao što je on rekao.
Boli me kurac,ne treba meni takav frend koji će me podjebavat,ako on mene ja njega i tako stalno..
Uopće me ne zanima.
Zapravo s mnogim osobama uopće više nemam kontakt..
S pravim frendovima sam ostala dobra,al meni neće neko glumit frenda i govorit mi svašta iza leđa..
To mi ne treba.
Svi oni znaju šta se tu događalo tih par godina,a misle da ja nemam pojma.
Ma,ne želim uopće mislit na to,ne želim svaki dan zbog njih bit živčana i puna bijesa.
Sad kad je gotovo,i ja se bolje osjećam,neće meni nitko više dizat tlak,u to sam sigurna.
Ne smiju mi ništa jer znaju šta ću uradit u protivnom.
Još bi samo htjela da dvije osobe uopće ne postoje,da se nisu rodile,svi bi bili sretni zbog toga,ne samo ja,nego svi mogući.
E da se to može ostvarit.
Al nema veze,otići će uskoro i onda svatko svojim putem,he he...

Evo prije par dana,došla je vojska kod nas u Okučane,sređuju ih malo povodom obljetnice "Bljeska",1. svibnja.
Sad su neki stariji,rade tamo oko crkve i parka,a ja čekam normalno mlade vojnike,kao i svake godine.
Baš sam se jučer prošetala sa frendicom okolo,i tak gledale šta sve prave i mogu reć,bit će super.
Svake godine je sve bolje i bolje,al nikad neću zaboravit 10 obljetnicu,jer stvarno je bilo zakon,najbolje do sad,vatromet predobar,trajao nekih 5 min,ma sve je bilo odlično organizirano.
Ko god može doći,nek dođe..

Eto,to bi bilo to,najvjerojatnije ću post objavit 2.5,da znate kak je bilo,a možda objavim i ranije,ne znam još...
Svima želim da se zabavite preko vikenda,da uživate,i eto...

Pozdrav svima,pusa.....

Bok svima...

Nije me bilo par dana,i evo odlučila napisat novi post.
Subota je,preksutra škola,ajme majko,ko će još izdurat do kraja.
Jučer mi došo brat,bilo mi je drago što sam ga vidila,jer nisam dugo.
Ispričala se s njim malo,zajebavali se ko i uvijek i tak,ništ posebno..
Eto,ja sinoć bila malo vani,došli Makedonci,imali nastup u folkloru.
Bili su odlični,glazba im također dobra,ma sve super...
Malo bila u Škorpionu sa frendicama,popili piće i sjedili još neko vrijeme.
Srela sam neke ljude,normalno koje ne volim,al nisam se ni obazirala na to.
Uživala sam,smijale smo se non-stop,pričale,zajebavale druge i tak malo.
Onda smo opet otišli do Makedonaca,al taman su trebali ić nazad.
Svi se ukrcali u bus i kad su polazili,moja dva frenda uzela Hrvatsku zastavu ,mahali s njom,a ovi u busu gledaju onak,smiju se,kao i mi...
Ma budale...
I poslije toga otišla sam kući.
Gledala TV opet do 2 h,a znala sam da ujutro ustajem u 6,zato jer mi starci i brat idu na krizmu u Zagreb,a moj brat kum,al ja ne idem.
Al morala sam i ja ustat ranije,imala sam obaveza dosta,tako da...
I lijepo čujem ja jutros zvoni mobitel,jao majko...
Ustanem,oni spremljeni,trebaju krenut,al stara meni opet:"Uradi ovo,uradi ono",...
"Da,stara,uradit ću",a oči jedva držim otvorene.
Nisam je ni slušala baš,rekla mi je još neke stvari,al ne znam koje..
Oni otišli,a ja sretna,sama lijepo,cijela kuća moja,komp moj,ma genijalno..
Skuham ja sebi kavu,upalim komp,stavim si pjesme i uživam.
I otad sam na kompu.
Napravila sam mali predah,jer sam išla jest,al onda opet natrag.
Trebala bi i nešto učit,al al....
Možd budem sada malo,vidjet ću još...

Veliki pozdrav svima

SRETAN USKRS SVIMA....
Želim vam da se najedete,normalno šunke,sira,jaja,kolaca i ostalog....
Da se lijepo provedete dok još nije škola pocela i da uživate...
Eto....

Da vidimo šta se zbivalo kod mene ova dva dana:

Prekjucer gledala Pasiju,opet i opet sam plakala ko kišna godina.
Inace ne placem za filmovima,al ovo je bio izuzetak.
Moram priznat,Mel Gibson je jako dobro snimio taj film,tj. režirao.
Baš nam je prikazao scene kako je to stvarno bilo u ono vrijeme kad su Isusa mucili i razapeli.
I onda na kraju,Isus moli za njih bez obzira što su mu radili.
Moli za njihove duše i da im Bog oprosti...
A onda poslije vidiš Mariju kako place za svojim sinom...
Nešto najgore što jedna majka može doživjeti...
Al da ne pricam više o tom.
Opet cu se rastužit..

Sinoc sam ipak otišla u crkvu u 20 h.
I iako je misa trajala puna 2 sata,drago mi je što sam otišla..
Žao mi je samo što se nisam ispovijedila,tad mi je užasno bilo.
Sad samo cekam slijedecu ispovijed,a to je nažalost tek za Božic.
Kad sam došla pred crkvu,gorjela je vatra ispred.
Ljudi su stajali s upaljenim svijecama dok je svecenik govorio...
U crkvi je bila blaga svijetlost,samo te svijece su gorjele i ugodaj je bio prelijep.

Kad je misa završila,s frendicama sam se uputila u jedan kafic,one su morale na wc.
Nisam uopce planirala ic,niti sam ponijela novce.
Dok smo išli tamo,cim sam cula glazbu,(naravno,one najteže cajke) rekla sam:"Ja tu ne idem!"
A one su navaljivale,pa sam ušla,al otišla samo do wc i izletjela van.
Ostali su nastavili za Gradišku,ja i frendica smo ostale malo pricat i onda sam otišla kuci.
Lijepo u sobu,upalim TV,gledala 2 filma i u 2 h legla spavat.

Ustala ujutro,doruckovala,došli baka i ujaci,dobila koje pare..
Oni otišli,ja na komp i tako stalno...

Eto,to bi bilo sve,ja mislim....pa do slijedeceg pisanja....

Ljudi,pozdrav....

Eto,ljudi škola je gotova,al nažalost samo za ovo vrijeme Uskršnjih blagdana...
Al bolje i to nego ništa.
Nemaš šta drugo radit osim spavat i zajebavat se okolo,normalno švrljat po netu i radit svakakva sranja.
Malo starcima dizat tlak,što je kod mene već bilo,he he...
No dobro...
Jučer malo krenula čistit kuću,kao i ja radim nešto,da ne bi stari opet kljuco:"Ništ ne radiš,samo sjediš za kompjuterom!"
E pa stari moj,i ja nešto radim,a ti kod svojih golubova pa ni ne znaš da radim.
Danas mi eto ostao još boravak,ovo ostalo sam sve očistila,ne mogu vjerovat da mi se dalo.
He,bit će nešto od mene.

Jutros ustala po normali u 12 sati,jer sam sjedila do 4 ujutro,i nisam baš dobro spavala,ne znam zašto...
Ručala lijepo pa opet na komp.
Onda stara zove da idemo pravit kolače i još ostalo šta treba.
Al ajd pristala sam i tako nas dvije polako..
Evo,baš sam uhvatila slobodnog vremena da napišem ovaj post,al bit će opet za koju minutu:"Martinaaaaa,ajdeee!"
Joj,di mi je sad brat kad mi treba,al njemu je u lijepo u vojsci,da bar mogu i ja s njim.
Baš sam govorila staroj prije njegovog polaska da će morat pravit još jednu oproštajku,jer i ja idem.
Kaže ona:"Samo preko mene mrtve!"
"Čuj,ok,ak treba mogu ja tebe...znaš...!",ja njoj kažem.
Al nažalost,moram ostat zbog škole i drugih stvari,...uf....

E da nastavim sad gdje sam stala...
Evo samo čekam trenutak kad će me opet zvat,do tad nadam se da ću napisat sve šta trebam.
Razmišljala sam da sutra izađem malo u Okučane,al ne ovako baš kao izlazak,nego bi išla na misu navečer,jer će se palit vatra kao i svake godine.
Bude zanimljivo,okupi se staro društvo i malo priče i eto malo zabave..
Bar to..
Al ne znam,moram još vidjet...
Jedva čekam Uskrs i malo tucanja s jajima,he he...
I malo pomalo,škola će doć i opet sve isto,ko da ništ nije bilo...
A šta ćeš,mora se...

Joj,ljudi evo zove me stara,moram ić...
Ajde uživajte,pozdrav svima....


Adio

Pozdrav svima...

Eto,jučer bio koncert o kojem sam toliko pričala i mogu reć da mi je u jednu ruku bilo dobro,a u drugu ne.
Lijepo jučer,ja se spremam,sretna onak,vesela,čekam frendicu da krenemo i tak..
I došle mi u Novsku,idemo putem kad odmah vidim nekog zbog kog sam bila još sretnija nego inače..
Našle se s ostalom ekipom..
Otišle u Presoflex,jer sam crkavala od žeđi,a onda poslije otišle u Fontanu.
Popile po jedan dalmatino,otišle malo kod škole i onda na koncert.
Polako se ljudi skupljali,mi sjele tamo negdje sa strane i čekale da počne.
No,kako je trebao početi u 20 h,još nije bio počeo,a bilo 20.30,i tako do 21.Tek negdje oko 21.10 je počeo.
Ušle unutra,platile ulaz,dobili narukvice koje ne možeš skinut dok ne presiječeš...
Stale negdje na sredini i tak mi slušamo.Ja nisam gledala te koji sviraju nego nekog drugog..
Tad sam poludila jer morala sam već krenut u 22 h,da bi stigla na vlak.
Koja koma jebote!!
Non-stop smo izlazile,ulazile,a ja sam samo odbrojavala minute kad trebam ić.
Par puta je prošao pored mene,a je bilo lijepo dok je trajalo,al pravila sam se da nije ništa.
Onda mu je došla ekipa i otišo malo do njih.
Ja sam stalno gledala,nisam skidala oči s njega...
Onda poslije,jednom prilikom kad smo ponovo ušle unutra,stale smo odmah blizu izlaza,a onda je jedan tip,kojeg znam ovako,a i moja frendica još bolje,došao do nas i tak pitali jel ima pića gdje,...
I ja onak slučajno rukom stegnem onu narukvicu i zaustavim krv sama sebi..
Bogte,šta ću sad.Kaže on meni:"Idi traži od nekog nož!" A ja:"Od koga,jebote?"
I onda je jedna frendica otišla sa mnom do stola i našla sam tamo škare i jedan tip ju je prerezao.
Već se bila usjekla u kožu..
Kad ju je skinuo,koje olakšanje,al ruka crvena ko...Ma ne znam ni ja šta..
Al uglavnom prošlo je,ostalo je samo malo natečeno..
Približavale se moje minute i ja trebala polako krenut...
Pozdravim se s frendicama i ja odem.
A neki tip mi usput dobaci:"Nemoj ići,aj nemoj!"
Ja onak:"Šta nemoj,jebote,šta?"
I iziđem ljuta,al ponovo se vratim po jednu frendicu i tad se desilo to...
Taman da se okrenem i odem,dođe on tamo negdje sa frendom,ja onak pogledam u njega par sekundi,on u mene...i ja se okrenem i odem..
Taj me pogled doslovno ubio,eto kad moram tako reći.
Nisam ga uopće vidjela kako svira,ništa,al samo zbog tog pogleda,bio mi je uništen cijeli ostatak večeri...
Putem sam skoro krenula plakat,jer sam bila ljuta i tužna ko nikad u životu.
Bila sam bijesna na starce,što me nisu pustili duže..

Došla sam kući,ušla u sobu,zaključala vrata,i stari meni odma:"Jel se ti znaš javit kad dođeš?"
Ja onak ljuto:"Joj,ja se ispričavam!"
I to je to,otišla spavat,prije toga upalila mp3 i jednu pjsemu preslušala 5 puta.
Nisam ni suze pustila,nego sam tako zaspala,al danas sam pred starom pukla i počela plakat što me nisu pustili,kad bi bar znali zašto sam bila takva...
Al boli me kurac više za sve,jebe mi se.
Odlučila sam da više nikad nigdje neću ići,dopustili mi starci il ne,ja ne idem,al to ćemo još vidjet.
Sa starim sam se posvađala,brat mi je opet otišao,sad sam opet sama.
Pa ćemo vidjet dokle će to trajat...

Eto,mislim da sam sve napisala,ne znam više šta nisam.
Pa onda još jednom pozdrav do slijedećg posta...


Adio

Kako je bilo lijepih dana kojih više nema...
Sad to više nikad neće bit,osim ako sudbina ne umiješa svoje prste i ipak bude.
Ne znam,ne znam,stvarno ne znam...
Al nema veze.
Neću se ja oko toga živcirat bezveze,jebiga,tako je,šta mogu.
Sve bilo u redu još u nedjelju dok nisam saznala nešto i sama shvatila,što se pokazalo istinom na kraju.
U ponedjeljak čula cijelu priču i ispostavilo se da je sve ono što je trebalo kao nešto značit bila jedna obična jebena laž.
Više me uopće ne zanima,boli me k**** za sve!
Neću ja zbog toga bit drukčija i plakat ko kišna godina..
Ma daj,molim te,pa nije vrijedno toga.
Sad sam konačno shvatila iako mi je još uvijek....ma ništa.......
Ne želim više pričat o tome i točka.

Imam ja zbog čeg bit sretna,zato što imam stvarno najbolju ekipu na svijetu...
To su naravno cure kojima se ovom prilikom zahvaljujem za sve što su uradile za mene,što su imale strpljenja za mene i što me nikad nisu ostavile,a one su Tatjana,Matea,Ariana,Nikolina,i naravno Sanja,koje više nema s nama (nije umrla,nego je otišla),a želim da se brzo vrati i da sve bude kao prije.Opet,ako sam ikog izostavila,nek se ne ljuti,al ove koje sam nabrojala su baš te što sam navela u opisu.
Volim vas cure....

Ah,zaboravih reći..
Jučer nam bio roditeljski i za mene je sve bilo u redu.
A di neće bit,kad imam svega 6 izostanaka ("kašnjenje vlaka"),he he he...
Al bilo je ovako i problema,jer pročitana su raznorazna imena za raznorazne stvari,a mene nigdje na popisu.
Pa normalno,kad sam ja dobra cura,Bože moj,da da...
Ocjene fantastične,ponašanje i sve ostale gluposti,sve na svom mjestu.
Eto,baš danas nismo išle na 1. i pola 2. sata,jer lokomotiva je bila u kvaru,al ozbiljno,bez zajebancije.
Kasnili smo sat vremena i imamo čak potvrdu za to.
A nama to dobro došlo,samo da ne gledam onu iz novčarstva.
I tako,opet se izvukli kao i svaki put i slijedeći put.....

Eto,jedva čekam subotu,ne toliko koliko prije,al svejedno se radujem.
Idem opet u Novsku,na DEMOliranje,valjda će bit dobro,ja se nadam,bar će bit svirke ak ništ drugo.
Nažalost,opet moram ranije kući,al dobro,bolje i to,nego da sjedim kod kuće.
Zasad toliko,budite mi pozdravljeni...

Bye,bye

Pozdrav svima...
Sjetila se napisat neki novi post,pa evo onda....
Ovih dana ništa posebno novo.
Sve po starom kao i obično.
U školi genijalno odlično,ocjene super,sve super,osim jedne stvari.
Srećom jutros nisam imala 0. i 1.sat,pa sam mogla lijepo spavat,milina...
Evo baš danas pisala knjigovodstvo i dobila 5,sve bodove (20/20),a tko dobije 5 dobije još jednu 5.
Al stvarno je bilo prelagano,riješila sam ga za manje od 10 min!
U utorak nam je roditeljski,al ja nemam problema.
A inače je cijeli razred užasan po svemu.
Bit će svega tamo kad raska krene pričat...
I poslije ćemo opet izgubit sat da nam objasni šta je bilo i onda ćemo opet morat nadoknađivat.
Kako da ne.

Eto,petak je...
Ja opet u kući,grijem se.
Vani pada,puše ko ludo.
Ne mogu nigdje izać,al ustvari i ne želim.
Čekam nedjelju da mi dođe frendica,pa ćemo se malo zajebavat i tak..
Pa kad nemam pametnijeg posla,a i da se malo sklonim od kompa,postala sam ovisna...
I moram pokušat uradit nešto,pa šta bude bude,ako je sreća na mojoj strani,onda će bit,a ako ne,nikom ništa.
Al stvarno,jebiga....Pokušat ću,al....
Joj,jedva čekam i slijedeću subotu,točnije 31.3,idem opet u Novsku,pokušat ću ostat duže,jer bit će ludnica.
I eto,ne znam šta da više kažem (opet),nego da svi uživate preko vikenda,da se zabavite i tak..
Još nešto za kraj...
Svojoj frendici poručujem da će sve bit u redu,samo nek izdrži još malo,sve će se stvari sredit..
Nek zna da je podržavam u svemu,šta god bilo..Pusa za nju..

A i za vas ostale,veliki kissss i pozzzz....

Definitvno je gotovo,znaju neki na šta mislim.
Mislim da ništa od toga neće biti,jebiga,al....

Sinć bila vani u Novskoj,bilo onak dobro,malo sam se razočarala,al šta se može...
Kad smo došli,odmah smo otišli na klopu u Karlo,bili gladni.
I tak zajebavali neke klince tamo,smijali se i bilo je super.
Onda smo otišli u Fontanu,popila sam jedan amaro,kao i većina,neki su pili dalmatino.
I tak pričali,naručivali pjesme,a onda smo krenuli do Pivnice pa odustali.
Moje dvije frendice su išle sa mnom do nekog drugog birca,a ove ostale su otišle na tržnicu.
I dok smo mi čekali Nikolinu (pola sata),da frendici da cigare,meni bilo dosadno,nisam mogla više stajat tamo,a napokon kad se ukazala,otišli smo u Plavac,gdje je bilo onak dobro,al zamalo sam zaspala tamo,jer pjesme su bile neke laganini..
A onda smo odlučili otić do Pivnice ipak,neću reć razlog zašto..
Šetkali se centrom,došli tamo prazno sve,i taman kad smo htjele ponovo do Fontane,prolazile smo tržnicom,i onda sam vidjela hrpu ljudi,piju,zajebavaju se.Samo sam onak prošla razočarana jako zbog nečega,a čekala sam cijelu večer to.
I na kraju ništa od toga.
Prošla ipak još jednom,al opet ništa.
Samo sam ravno produžila kući,ljuta,jer iako je bilo dobro,opet nije...
Putem sam stalno mislila o tome i kad smo došle moja frendica i ja na želj.stanicu,ušle u čekaonicu.
Ja lijepo na stol i samo što nisam opet zaspala.
Oči su mi bile crvene od dima,pekle su me,samo što suze nisu išle.
Onda došo vlak,mi onak prolazimo,kad neki jebeni kondukter nešto dobaci...
Ja onak,samo što ga nisam poslala u pičku materinu,jer zapamtio nas je što se švercamo stalno.
Mislim se u sebi:"Daj ohladi,jebote"!
Ušle u vlak,puno sve,nemaš gdje sjest,al izvukle smo se od konduktera barem.
Došle u Okučane,pa polako kući,
Sledile smo se,budale išle u traper jakni.
Ušla ja u kuću,pravac u sobu,samo što se nisam srušila.
A grlo me boli,ne mogu gutat.
Obukla pidžamu i u krevet.
Stalno sam se prevrtala misleći na nešto,a onda sam zaspala lijepo,al ne baš toliko jer sam svako malo morala popit vode,jer užasno me bolilo.
Opet sam zaspala i tako dočekala jutro.
Ustanem lijepo,ne mogu pričat,nos mi curi,kašljem,kišem,ma sve moguće..
Izludila sam.Zasad sam potrošila 2 paketa maramica.Ne znam šta da radim...
Nadam se da će brzo proć,jer ne mogu više.Popila sam najmanje 3 litre vode,i stalno moram u Weseli Centar,al izdržat ću.
Eto,to bi ja mislim bilo sve...
Pozdrav svima...

Adio....

Eto,opet za početak želim svom frendu SRETAN ROĐENDAN,svu sreću svijeta,puno ljubavi normalno i puno veselja,kao i zdravlja,pa da sad ne nabrajam još,uglavnom sve ono što se inače želi za roćkas i druga sranja...
Ništ posebno danas u školi,osim što nisam imala 2 sata.Ustvari jesam imala 1 al nisam išla na njega....
Ma to je kod lude profe iz njemačkog,nije ni skužila da me nema.
Inače odmah s vrata pita:"Di je policajka"?A bolje mi je bilo dole s frendicama dok su bile dežurne,nego na satu sjedit i spavat,mislim ima nas 9-ero.
I tak,mi pričale,zajebavale se ....

Znate šta ima novog.....?
Dolazim u Novsku u petak,idem s ekipom malo van.
Samo ne znam oću li pit,jer odrekla sam se preko korizme,pa mi je teško to prekršit.
Vidjet ću oću li izdržat.Nadam se,al ništa neću obećat...

Došla kući lijepo danas,sjela i još jednom pričala sa starcima da potvrdim mogu li ići u petak.
Prvo pitala mogu li prespavat kod frendice....
Stari kaže:"Ak ćeš ić,ponesi stvari sa sobom,jer ako oćeš spavat kod frendice ne moraš više dolazit kući,a ak nećeš,možeš se vratit s onim vlakom u 22.24!"
Mo'š mislit.
Jebote ko da sam rekla da idem ne znam ni ja gdje,pa da nikako neću doć kući.
Ja popizdila.Koji kurac sad to,ne smijem ostat kod frendice,ne znam razlog ni dan danas,al jebiga...
Misli stari da ću ja pravit neke probleme tamo i lutat gradom u 3,4 sata ujutro.
Ja njemu lijepo objasnim ovako:"Čuj stari,ne pušim,ne drogiram se,ne pijem (kako da ne),koji vrag ću napravit?"
On meni nešto tamo izbrbljo,nisam ga ni slušala,jebe mi se.
I tako,moram ići kući nažalost s tim vlakom,taman kad je najzanimljivije,jebemti sve.....

Al barem ću smjet onda opet doći 31.3.
Isto tako,kad će biti najzanimljivije,ja moram ići.
Ne znam više šta da kažem,živčana sam,idem malo učit,sutra pišem test iz novčarstva,nadam se dobroj ocjeni.

Molim te BOŽE,pomozi mi sutra i u petak,zna ON na šta mislim....
Pozdrav svima,a posebno pozdrav mojoj frendici SANJI,koja je sad daleko od nas,fali mi puno,nadam se da će se brzo vratit...

Adio

Za početak,svim curama i ženama želim Sretan Dan žena...
E pa sad da počnemo....
Danas u školi pisali test iz matke,sve uradila,mislim da ću dobit dobru ocjenu,ali vidjet ćemo još.
Imali informatiku,pomogla većini razreda opet da naprave zadaću i normalno dobili 5.
Upravo pod informatikom na odmoru bilo nešto čudno,frendice znaju na šta mislim.
Mislim potpuno neočekivano,ne znam stvarno...
Ma dobro,ko će znat šta je.
I tak,idemo kući,pada kiša,vrijeme nikakvo.
Došla i stara odmah s vrata:"Kako si riješila matematiku?"Ja njoj lijepo objasnim da je dobro
i ona sva sretna.Ajde super onda.
Odmah po običaju,palim komp,malo sad švrljala,skidala neke pjesme,zajebavala se i tak.
Kao i obično.
Joj,još sutra i vikend,jedva čekam samo da dođe.
Neću nikud ići,bit ću lijepo u kući,u toplom,dizat starcima tlak i nagovarat ih da me puste u Novsku
31.3.,jer bit će nekakav koncert od nekih bandova,frendice me zvale,pa ću vjerojatno ići.
Mislim,nema razloga da me ne puste.Ipak sam ja "dobra" curica,tatina maza,on meni uvijek popusti,
a onda mora i stara.
Samo moram ić kući ranije,jer mi je tad zadnji vlak,a slijedeći kreće tek ujutro.
A ko će čekat dotad...
Al bit će dobrooooo tamo,jedva čekam..

Sad sam htjela nešto reć,al ne znam šta,al nema veze..
Eto za kraj želim da mi frendica ozdravi (mora vadit krajnike,boli je sve),a jadna...
I veliki pozdrav za moje frendice:Tatjanu,Nikolinu C.,Sanju,Arianu,Mateu,Martinu,Josipu,Ivonu,Nikolinu M.,
ako sam koga izostavila nek se ne ljuti,zna da je i za njega pozdrav.

Pa eto toliko za sada...

Adio....

Evo,brat se ponovo vraća natrag u vojsku,otišo maloprije,e da sam bar i ja s njim.
Lijepo u Zg,nisam bila dugo tamo,a toliko bi htjela,
mislim ipak sam tamo živjela većinu svog života,al dobro.
Ako Evanescence dođe,idem definitvno,odlučeno je.
Sama il s bratom,nema veze.Uglavnom idem.
Prije nego što je brat otišo,malo se kao posvađali jer mu nisam htjela izglancat vojničke čizme,jel,
pa onda se on malo naljutio,al prošlo ga je.Pa nek si sam glanca,šta ću mu ja,jebote.
I tak,otišo je,neće ga bit vjerojatno mj. dana,tak da je komp opet moj,he he.
Sad bi kao trebala učit,sutra navodno odgovaram povijest ak me prozove,
pa možda i poduzetništvo,al ne da mi se učit,jer ne mogu.
Ma izvući ću se ja.
U utorak sam dežurna,to je barem nešto.
Danas me frendica zvala da idemo na nog. tekmu kod nas,al bilo zima pa nisam htjela.
A i šta ću gledat one budale.
Ne znam šta da radim po pitanju nečega,izludit ću više.
Jednostavno,mislim da ništa neće bit od toga pa onda valjda trebam na to i zaboravit.
Samo,kako?Al ne mogu....
A bit će bolje,nadam se.

Eto,kad toliko spominjem brata,pa evo jedna naša zajednička slika,slikana je prošle god.,kad smo trebali na svadbu...





Pozdrav svima

Evo baš jučer čitam na txt-u da će u Zagreb doći samo Korn i još neki bend,nemam pojma,
tak da Evanescence izgleda neće doći.Ne zna se još ništa...
A jebiga,a taman dobila blagoslov od staraca da mogu ići.
Al,sumnjam jer sad nemam potrebe.
Baš mi je žao,ponadala se...
Uu, da bar se ostvari moj san i da ih jednom vidim uživo,šta bi dala,jebote.

Inače ništ novog nema..
U školi sve po starom,al eto imam savršeno dobre ocjene,bar to kad ništa drugo.
Al danas je nekako bilo drukčije nego obično,ne znam kako bi opisala,
dan mi je baš bio,ajmo reć,
također savršen.
Iako se još ništa ne događa kak bi htjela,dobro je.
Dobijem dvije 5-ice iz informatike,i super.
Jedva čekam utorak kad ću bit dežurna,malo će bit dosadno,al bar nema škole,he he..
Opet nismo imali tjelesni,nema Čačića u školi pa i to super,iako baš meni i ne.
A volim tjelesni i sve što ima veze sa sportom.
Fale mi odbojkaške tekme,al šta ću.
Ne mogu po zimi ustajat u 5 i ić na vlak,pa dok dođem do škole,a još i subota.
Oću spavat....
Al nadam se kad opet bude liga da ću ići,jer Čačić ne može bez mene,treba me.
Samo mi je žao što me nije zvao na sajam u Zg kad su svi drugi išli.
I pitali me svi što nisam išla,ja kažem:"Nije me zvao"....
Al dobro,gotovo je sad.

E da,sutra mi brat dolazi iz vojske al na 2 dana pa opet ide.
Ajoj,šta ću bez njega,dosadno mi kod kuće.
A opet frendovi me zovu da izađem sutra il u subotu van,
al rekla sam nema šanse,u Okučane više ne.
Tak da ću stalno bit s bratom,da se ispričamo malo,nismo dugo.
Eto ne znam više šta da pišem,pa da ne duljim....

Još samo nešto za kraj:
"Bože,ak me čuješ,molim te usliši moju molitvu i dovedi Evanescence u Zagreb,
i da DINAMO bude prvak Hrvatske.
Nadam se da ne tražim puno,eto toliko od mene za sada."

Pozdrav svima

Jooooojjjj,jesam sretna,jebote!
Još ne mogu vjerovat,moja najdraža grupa Evanescence , 3.07.2007. dolazi u Hrvatsku,točnije u Zagreb na Šalatu!!!!!!!
To mi je rekla jedna cura u komentima,kojoj se opet ovom prilikom zahvaljujem od srca.
Ne bi imala pojma da mi nije ona rekla.
A poslije sam i sama vidjela da će doć,al opet zahvaljujući njoj.
Doći će i Korn i Lamb of god i neki Aiden.
Još samo moram nagovorit starce da me puste,moraju me pustit,jebote poznam Zagreb,
živila sam tamo 6 punih godina.
A ako me i ne puste sredit ću ja to s bratom,on i ja ćemo ići,pa će me valjda pustit s njim,
ipak je on stariji.Još samo trebam saznat cijenu ulaznica i ode ja.
Ne mogu dočekat to.
Au bit će dobro,ludnica.

Eto,ne znam više šta da pišem.
U školi ništ novog,pisali test iz poduzetništva,riješila skoro sve,ma bit će pozitivna.
Sa povijesti se izvukla,a trebala odgovarat.
Rekla ja njoj da sam kao pokisla jutros,da su mi noge mokre i hladno mi je,još samo fali da dobijem gripu,al neće gripa na mene.
Dobro,stvarno sam bila pokisla do kože,kišobran otišo u pi*** materinu,tak da me pustila odmah.
He he.
Srela dvojicu frendova usput,poveli me do stanice i tak...
Lijepo kući,bacim torbu i pali komp.
Kad nemam pametnijeg posla.
Eto sad malo švrljam po netu,zajebavam se,skidam pjesme,uskoro ću i film,samo ne znam koji,ma naći ću nešto.

Eto toliko za sada,ljudovi uživajte

Pozdrav svima

E da,sutra su u školi kod nas maškare,jedva čekam da to vidim.
Prošle godine sam crkavala od smijeha,ma bilo je fenomenalka,sviro jedan bend iz Novske,plesalo se,nema šta nije bilo...
Nadam se da će i ove bit tako,jer stvarno bi bilo super..
Ma kod nas je uvijek pravo.
Evo frendovi me nagovaraju da se i ja maskiram,al ne znam šta bi bila.
Htjela sam biti Steve,ak znate a 100% znate onu seriju,jer odglumila bi ga u originalu,al fali mi stvari za njega,
nemam velike naočale i tregere,a šteta.
A ove moje opet oće da budu vragovi,ma ne znam.
Vidjet ću još....


I jučer bila u Okučanima na nekoj zabavi povodom maškara...
Ajoj šta je svega bilo.
Ismijala sam se jednim curama jer su bile bezveze,pa me drugi grlili,hvatali me,ja gledam u čudu:"Tko si ti,jebote?"
Poslije sam saznala tko je,i bilo mi je drago,he he....
Neki stariji tip,malo deblji glumio Yameisy,jebote život,to da vam je bilo vidjet.
Čovjek ima dugu crnu periku,cvijet u kosi,plastične debele usne i sise,i neke resice,neke bokserice,
u njima spužve da dobije na guzi malo,i opet resice,remen od cvjetova,štiklice od 12 cm,jebote.
Glazba uživo bila,i bile super pjesme,domaće,a kad su narudžbe stigle,onda cajke opalile.
A neki tip kojeg ovak poznam iz viđenja,po dvorani nosi Hrvatsku zastavu dok udara Šampanjac,Ala,ala i neki kurac,sramota.

Došla lijepo kući,u krevet,malo mp3 i dok nisma zaspala.
A onda ujutro sat zvoni,ajoj ne bi ustala da mi neko plati.
I tak,u školi ništ posebno,prošla sam ovaj dan bez ispitivanja,al sutra moram odgovarat i to šugavu geografiju,
al mislim da dobro znam pa će valjda i ocjena bit dobra.
Eto ne da mi se više pisat,ne znam ni šta bi još.

Onda lijepo pozdrav svima

Adio

Evo,ja kao i obično opet za kompom,al stara mi sad ne može kvocat opet da učim i ta sranja...
Mislim,petak je!
A ja ne idem nigdje van jer jednostavno ne želim,nemam šta radit....
A i kad bi izašla ne bih mogla odoljet da popijem koju žesticu,
jer odlučila sam da neću piti do 6 mj. i čvrsto ostajem pri tome...
Svima koji idu van,želim dobru zabavu i uživanciju!!!!!!!
Ma bolje mi je ostat kod kuće u toplom i gledat filmove i slične gluposti.
Jebiga,da imam više frendova ovdje,ne bi dolazila kući,he he...

U školi opet kao i obično ništ posebno,al jutros sam izludila.
Ustala u 5 ujutro i dođem u školu,kad ono samo jedna frendica tamo.
Mislim si:"Šta je ovo,pa gdje su svi u pičku maternu?"
Kad mi ta frendica kaže:"Pa nemamo birotehniku,zar nisi znala,još jučer rekli?!"
Ja izgubljena onak:"Daj nemoj me zajebavat,ozbiljno te pitam jel stvarno nemamo?"
Ona meni potvrdi.
Ja pukla,jebote zašt nam nisu rekli,mogla doć u 8 u školu,....
Al ne,očito se nama ništ ne govori kao obično.
Čekale ko budale slijedeći sat,ma jebemti školu i sve....
Pitale profača iz knjigovodstva da nas pusti na vlak 6 sat i vid molim te pustio nas.
Ajoj,ranije doć kući,odmorit se malo više,uživancija....

Eto,ne znam više šta da pišem....

Idem gledat neki film,pa skijanje i onda opet filmove...

Ljudovi,veliki pozdrav,uživajte,
do pisanja.....

Adio.......

Bok ljudi,kao prvo svima želim sretno Valentinovo,puno sreće....i ostalih čuda...
I eto,nisam od nikog ništa dobila,al nisam se ni nadala,ustvari možda jesam,
al znala sam da je to nemoguće jer....
Ma nema veze,ne smeta...
U školi nije bilo ništa posebno,štoviše bilo mi je glupo,dan mi je bio u k****...
Al malo je bolje sada,pa ipak komp je tu da me izliječi,he he.
A i Steve je tu da se malo nasmijem tak da nema frke.
Jebiga,ima dana kad nisam voljna ni zašto.
Danas je isto jedan od tih dana,nisam čak htjela ić na tekmu kod nas.
Ovaj su put igrali "Okučanske zvjezdice" i Jazavica.
Ne znam jel mi frend igro,čula sam da je gadno bolestan.Al to mu je od alkohola,šta mu ja mogu...
Nadam se da je Jazavica pobijedila,kao i uvijek...

Aj,ne znam šta da više kažem,nisam baš raspoložena,valjda ću bit sutra.
Ak u školi bude dobro,bit će i ostatak dana dobar.
Tak je kod mene.
Evo,razmišljam šta da radim,osim da visim na kompu.
Al ne pada mi ništa napamet pametno.
Trebala bi malo učit al ne mogu.
Ma ne znam više šta da pišem,bolje da sad prekinem jer ću samo blebetat nešto,što ne bih htjela.

Eto,ljudovi,pozdrav za sve,mog BRATA u vojsci,moje frendove i ostale,

adio.......

Eto,BRAT mi sinoć ponovo otišao,neću ga vidjet vjerojatno 3 do 4 tjedna.
Ajoj,a tak mi fali.
Baš smo se sinoć malo potukli,nismo jako dugo,i normalno on je bio jači,al sam ga i ja koji put dobro udarila.
A šta mogu kad imam jaku desnicu(he,he)...
I ništ,ja evo gdje bi drugo stalno bila nego na kompu,a falio mi je od sinoć.
Takva sam.Jedino mi je on sad kompa dok ne dođe BRAT ponovo,a do tad...it's mine...

Danas u školi sve po starom,dobro ne baš sve,al oko jedne stvari je,još uvijek stoji na istom.
Pitanje je oće li bit išta od toga....
No dobro...
U zadnje vrijeme radim dosta nepromišljenih stvari.
Ne znam ni zašto ni kako,al jednostavno.
Dođe mi tako,šta ja znam.
Ma izludit ću od toga.
Fali mi osoba s kojom mogu popričat,dat mi savjet i slušat sve moje probleme.
Fali mi najbolji frend kojeg nemam,pokušavam ga nać,al teško.Svi su frendovi u "prolazu",al
nemam onog najboljeg.
A tako bi ga htjela imat.
Mnoge mi osobe kažu da sam dobra,pametna i super cura,mogu pričat sa svima,lako se sprijateljim.
Bez problema.
Jedino ne mogu prihvatit osobu koja mi je kao "frend" a zapravo me ogovara gdje god stigne.
Nitko više iz mojih usta neće čut ništa što bi se moglo prenijeti dalje.
Još samo 2 jebene godine i ja odoh u Zagreb s BOŽJOM voljom,pa ću vidit ko će me zajebavat a ko neće.
Prepozna se razlika između pravog frenda i frenda u "prolazu"
Za pravog bih dala ruku u vatru,al za onog samo "bok" na "bok"...
Ali pustimo to sad...


2 dana do Valentinova...hm...
E da imam dečka,šta bih dala,htjela bi ja jednog al...
Zamršena je situacija...
Blago onim parovima koji su zaljubljeni,koji se vole...
Ma ne želim mislit na to,bit će kako bude.

Eto zasad toliko..
Pozdrav svima,mojim frendovima i ostalim ljudima dobre volje...




Uživajte,bye

Evo,došao je petak,hvala BOGU,...
Samo da kažem za početak da zamalo više nisam mogla pisati ovaj blog,ni bilo šta drugo raditi
jer sam preksinoć zamalo stradala,tj,umrla.
Na svu sreću nisam,BOG me spasio,živa sam i zdrava...
Al duga je priča,pa ne bih htjela o tome govorit,bitno je da je sa mnom sve u redu.
Kad samo pomislim da nisam mogla vidjet još jednom svoje starce,BRATA,frendove i jednu osobu,uf...
No,ajmo na drugu temu.

Danas u školi bilo super,smuljali profu iz geografije da nas ne pita kao i obično što radimo,
i stvarno nije nas pitala.Ajoj koje veselje.
Vjerojatno bi opet dobila komad,hi hi,...
Mama mi bila na informacijama,dobro je da tata nije ulazio u školu,
al u redu je sve,nije mi ništa prigovorila,sve je super.
Ocjene,ponašanje,samo moram čitat lektiru,a to nema šanse.
Rekla razrednica mami da ako planiram upisat kineziološki,da nisam trebala upisat ekonomsku,
jer će mi kao trebat biologija i kemija.
Molim?Pa šta će mi to,neću imat ni matematiku,a kamoli te predmete.
Jebote,za prijemni mi treba samo sport,naravno rukomet,odbojka,plivanje,košarka,...
A u svemu tome sam (da ne mislite odmah da se hvalim) odlična,jako dobra..
I onda šta će mi kemija i atomi,izotopi i ostala sranja o tome,ma daj molim te,bapske priče,...
Lijepo otišla sa starcima kući,dobro je da nisam morala na vlak,jer nije mi se dalo toliko pješačit.

BRAT mi došao danas kući iz vojske,jedva sam čekala da ga vidim,toliko mi je falio.Sad komp prepuštam njemu,
pa ako uspijem preko vikenda nekako,napisat ću novi post.
I tak,sve je ostalo po starom,ničeg nema novog,i eto,to bi bilo to.


Ljudovi,uživajte,pozdrav za sve,posebno mojim frendovima,a i ostalima koji me znaju i koji ne znaju.

Adio

Ispravila sam komad iz gospodarstva na 4,jupi....
Al nisam baš neke dobre volje,jebiga,ne znam šta mi je....
Danas mi pas proslavio 1 rođendan,hi hi...
U školi baš nije bilo ništ posebno,svaki dan saznam nešto pomalo od svih...
Nešto dobro,nešto loše...

Frendica mi opet rekla nešto u što nisam povjerovala,no izgleda da je istina,pa mi je jako žao...
Ne znam kako da joj pomognem,al...
Prvi put sam ovakva,stvarno nemam volje ni zašto,ne znam uopće zašt pišem ovaj blog i to sve,
al frendice su me nagovorile pa sam im udovoljila...

Stalno mi dođe da ga obrišem,al onda se opet predomislim,ma sva sam u k****!!!!!!!
Inače sam uvijek vesela,smijem se non-stop,al ovih dana baš i ne...
Po cijele dane sjedim kod kuće,nigdje ne idem,vječito za kompom.A i kad već govorim o izlascima,nemam
gdje ni izać kak treba...
Blizu je i Valentinovo,nemam dečka nažalost,...
S nekim osobama iz razreda i izvan njega nisam u dobrim odnosima,il ne pričamo il pričamo,al ne kao prije.
Svi se totalno promijenili,iako tvrde da nisu...
Samo čekam da završim srednju i odem u zagreb na fax ako BOG dragi da.
Da se malo sklonim od ljudi koji su mi nanijeli boli i zla tokom svih ovih godina...
Da napokon pronađem svoj mir...
Još samo da se nešto ostvari i bit ću sretna ko nikad,al sumnjam da će se to dogodit,...
Znam da moram imat nadu i vjerovat da će ipak bit,al daleko sumnjam....

Nadam se da će mi brat doći u petak iz vojske,da imam s kim popričat,da mi nije dosadno,...
Ne znam šta bih bez njega...
Uvijek sam prije govorila da bar imam sestru,al brat je nezamjenjiv..
Koliko mi fali otkad je tamo,a i kad završi vojsku,tražit će posao i opet otići i ja opet sama,uvijek sama,...
Al to tako ide,život ide dalje,...



Toliko za sada,pozdrav svima,uživajte

Evo,jutros ustala lijepo u pol 7,na vlak i u školu,ajoj nije mi se dalo uopće,trebala sam ostat
kod kuće,al moram ići,šta ću...
Pod gospodarstvom jedna mi frendica odgovarala polugodište i kad je bila gotova otvara on imenik
i ko da sam znala da će mene jer ja sam točna sredina."Ajmo Matić",tak on meni kaže.A ja došla tamo
i ko tele blejim u njega i ono:"Profesore,nisam ja učila,ne znam stvarno ništa,htjela sam sutra sama se
javit,nisam danas spremna,nemojte mi dat jedan,pišite vi meni minus!"A on ko da nije čuo,nastavi pitat dalje.
Ja njemu opet istu stvar kažem i on meni:"Evo jedna mala"(naravno jedinica).A ja pukla:"Profesore,drugima
dajete minus,a meni nećete,jel?"I on meni lijepo jedan,al nema se šta vidit,mala točkica samo.Joj,pa poludila sam.
Sad moram ispravljat odmah sutra,uf...
Poslije škole,napokon kući,al dok vlak krene,pa dok ja dođem...
Da bar nije bilo tog komada,bila bi ja sretnija,al...
Danas malo ponovim,pa na komp opet,jer ne mogu bez njega,to mi je naj frend,hi hi.
Ne bi trebala visit po njemu stalno,al ne mogu si pomoć,a šta ću.
Sad kad mi je brat u vojsci,ja se skidam s njega samo kad idem spavat.
A stara stalno kvoca:"Imaš li šta učit,po cijele dane stalno visiš za kompjuterom!?"Bla,bla,itd,itd,...
Eto toliko za sada,obavijestiti ću vas jesam li ispravila komad il ne.
Do pisanja,veliki pozdrav...

Kao što znate,dobili smo Ruse,to je bilo i za očekivat,tak da se nema o čemu pričat.
Jebeni Nijemci dobili Poljake,nažalost i oni svj. prvaci,ma jebem im mater svima,pogotovo
onom s plavom irokezom,kak mi je tip odvratan...uf...
A najžalosnije od svega je to da je "moj" narod dobio danas Novljane.Šugavi Okučanci ih
pobijedili 3:2.I njima sve po spisku....
Gamad jedna,stoka,ma sve najgore.Novljani su super igrali,imali prilika i svaki put kad se približe golu,
sudac svira prekršaj.Ma daj molim te... Baš mi je žao što su izgubili,al želim im više sreće drugi put...
Iako kao što rekoh,oni su "moj" narod,ne volim ih i uvijek bilo koja ekipa da igra protiv njih uvijek ću biti
za tu protivničku ekipu,pa nek se nauče pameti.
E tako...
Ljudovi,nemam više živaca pisat,danas mi je stvarno bio grozan dan,nadam se da će sutra bit bolji...
Veliki pozdrav svima...

Pa evo za početak.Danas igramo rukomet s Rusima,pobijedit ćemo ih opet i bit ćemo 5,a mogli smo i prvi da nije bilo onih u "žutom".Mislim na je.... suce.To nisu ljudi,to je stoka.U Portugalu bili 1. s jednim porazom,u Tunisu 2.s dva poraza,a sad s jednim porazom 5.A najviše naklonosti dali šugavim domaćinima Nijemcima....Da bar budu 2,jebote...U kako bi to htjela.
No dobro...Sutra je kod nas u Okučanima nogometna tekma.Igraju NOVSKA i naravno Okučani.A što bi voljela da NOVSKA pobijedi.Iako sam iz Okučana ne volim ih,jer su svi neki umišljeni tipovi koji misle da mogu sve,e pa ne mogu...Ne daj Bože da pobijede oni,jer to bi bilo stvarno glupo.Nisam još vidjela Novljane kako igraju,al ja mislim da imaju dobre dečke u ekipi i da će bit bolji...Ali vidjet ćemo sutra...U jedva čekam tu tekmu.Bit će ludnica.Novljani lijepo nasmiješenog lica kući,a Okučani...ma bolje da ne govorim,ha ha
I tako....Ljudi gledajte danas naše i uživajte,veliki pozdrav svim Novljanima i koji su mi frendovi i koji nisu,mojoj frendici Tatjani i mnogim drugima....
Pozzzzzz, Novska još jednom sretno za sutra.....

Evo mene na birotehnici,pa da napišem post.
Jutros dođem u školu sretna kao i uvijek,a onda nešt čujem i nestane osmijeh s lica.
Jedna mi je frendica bila u komi zbog dečka,a onda se odlučila reć mu nešto na što bi on trebao reagirati.
Ja se nadam,želim joj svu sreću večeras,jer nije zaslužila bit takva zbog njega.
Uvijek oko mene il neko ima ljubavnih problema il ovo il ono,ne znam više.
Toliko toga mi kažu a ja ne znam dal da im dam savjet il ne,jer bojim se samo da ne bi bilo gore.
Pokušavam im pomoći al nisam u takvoj situaciji da bi im rekla koju pametnu.
A valjda će sve bit u redu,jer ne želim da pate.
E da bar mogu večeras u Novsku s društvom,al ne,ne da stari.
Jebote imam 16 god. i 8 mj. al ne mogu do 18.Pa da poludim.
Al možda se i nekak slažem s njim,jer ipak sam žensko,ko zna kakvih budala ima.Pa onda je tu prijevoz.Idem vlakom,pokušam ostat kod frendice al ne mogu ni to.
A u Okučane više ne idem.Postalo mi je jako glupo.Još samo fali da Kozman izađe iz zatvora i ponovo nekog pobije tamo ili baci bombu il neki kurac...
Ma da,nisam bila vani od dočeka,al tad sam bila u Novoj Gradišci.
Mogla sam jer mi je stariji brat bio tamo pa sam s njim bila "kao",a zapravo švrljala okolo.He he.Pokušat ću starog nekak nagovorit da me bar pusti za rođendan u Novsku,taman spada na petak,
pa bi trebalo bit dobro.No do tad ima ima još vremena....

Eto toliko za sada,ljudovi uživajte....

Pozdrav......

Bok,ljudi,ovo je moj prvi post u kojem ću
pisati o svemu i svačemu.Nadam se da će
vam se svidjeti........
Pozdrav svima